U predhodnom tekstu pomenuli smo četiri vrste temperamenta i četiri veštine kojima se otpor svodi na minimum i govorili smo o deci osetljivog temperamenta.
Za razliku od osetljive dece koja traže dosta razgovora, razumevanja i aktivnog slušanja, deci aktivnog temperamenta, pored toga, energija je usmerena na pokret, radnju i akciju. Ako im je dosadno, njihove emocije često umeju da budu nekontrolisane, nervozni su i skloni burnim reakcijama i izlivima besa. Zato je njima potrebna dobra organizacija, fizička aktivnost i odgovornost. Uvek moraju da znaju kakva su pravila, kakav je plan i ko je glavni, i tada ova deca postaju uviđajna i spremna na saradnju. Da bi smo sveli otpor na minimum, potrebno je misliti unapred i pripremiti jasne granice, pravila i smer.
Prilika za vodjstvo
Aktivna deca vole da budu u centru pažnje i treba im dati priliku da budu uspešne vođe. Oni poštuju samouverene vođe, tako da roditelji ne smeju da pokazuju slabost, neodlučnost i ranjivost.
Da bi smo sveli otpor na minimum, najbolje je da ih uvek smatramo pobednicima i da ih kad kod je moguće zadužimo za nešto. Oni poseduju dosta energije i potrebna je dobra organizacija da bi se ta energija ravnomerno raspodelila. Izuzetno su motivisani da udovolje ako se nađu u poziciji da pokažu svoju odgovornost.
Pohvala truda
Ako su dugo na jednom mestu i ostavi im se puno praznog hoda postaju nervozni i skloni nevoljama. Zato je dobro da ovkvu decu iscrpimo. Na primer, ako treba nešto da se čeka, ova deca postaju jako nervozna, pa im je potrebno da rade nešto kao bi kanalisali energiju. Ova deca takođe vole da ruše sopstvene rekorde, na primer da istrče određenu stazu za kraće vreme nego inače… Pohvalite njihov trud i otpor će se istopiti.
Učenje kroz greške
Ova deca o sebi uče kroz istraživanje i greške, pa imaju i veću sklonost da se nađu u nevolji. Ukoliko se plaše kazne, pokušaće da sakriju ili odbrane svoje greške i shodno tome prestaće da uče i odrastaju na greškama. Potrebno je pokazati im zadovoljstvo njihovim uspehom i oprostiti im greške.
Učenje u grupi i pokretu
Aktivnoj deci teško pada sedenje i slušanje. Potrebno im je kretanje, a najbolje uče kad se nađu u grupi ili kad su u pokretu. Dugi razgovori za njih su kontraproduktivni i sa njihove tačke glediša nisu ništa drugo nego kazna. Kada se ne slažu sa nekim zahtevom, najbolje je otpočeti neku aktivnost i pozvati ih da se pridruže. Čak i kada je njhovo učešće neznatno, zahvalite im se na pomoći i pohvalite ih. Ova deca uvek žele da budu deo tima koji pobeđuje, za njih ne postoji veća motivacija od uspeha. Oni spoznaju sebe po onome što su uradili i rezultatima koje su postigli.
Teško prihvatanje kritike
Bez prave vrste podrške ova deca su van kontrole, ne ponašaju se pristojno i kao krajnji ishod postaju nasilna prema drugima. Naročito teško prihvataju kritike kada im se kažu javno, ali ukoliko to činimo u četiri oka manje se opiru i ne vređaju se. Mnogi roditelji se plaše direktnog suočavanja sa aktivnom decom jer zahtevaju dosta energije, a to pogoršava problem. Ukoliko im se ne pruži prilika da budu odgovorni, skolni su da se opiru drugoj deci koja sporije razmišljaju. Imaju takvu energiju da žele sve brzo da dobiju, ali mogu da prihvate sporiji korak drugih ako su zauzeti pružanjem pomoći i saradnjom.
Čvrsta struktura i postavljanje granica
Da ne bi do ovoga došlo važno je znati kako usmeriti njihovu energiju. Više nego drugoj deci potrebna im je čvrsta struktura i postavljanje granica.. Dobro je dati im nešto da rade i pružiti im osećaj važnosti. Ako su ova deca organizovana onako kako im je neophodno i imaju jasnu strukturu postaju osetljivija, saosećajnija, strpljivija i odgovornija. Sjane su vođe, ambiciozni su i odlično se snalaze u grupi.
Priredila: Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.