girl-and-boy-roughhousing-612x300Niko nije savršen, pa tako ni deca. Svi dođu na ovaj svet sa mnoštvom neznanja i mogućnosti za učenje, pa je tako normalno na tom putu i pogrešiti, ali isto tako ustati i nastaviti dalje. Setite se prvih koraka vašeg deteta i koliko je puta palo, ali uporno ustajalo i nastavljalo da vežba sve dok samostalno ne ustane i ne prohoda.

Ako roditelji očekuju savršenstvo, deca mogu da izvuku zaključak kako nisu dovoljno dobra i mogu da osete nemoć kako nisu u stanju da ispune zahteve roditelja.

Roditelji moraju da prilagode svoja očekivanja detetovim prirodnim sposobnostima, koja se menjaju na različitim uzrastima. Isuviše prekora, čini da se deca osećaju manje vredna, ili da sa njima nešto nije u redu i gube svoju prirodnu motivaciju i samopouzdanje.

Deca mlađa od devet godina nisu u staju za logičko rasuđivanje i nisu u stanju da svesno naprave razliku između bića i ponašanja, odnosno između „uradio sam nešto loše“ i „ja sam loš“.Oni prekore primaju sa velikim osećajem krivice.

Mala deca nemaju ovu sposobnost, ali to ne znači da tome ne treba da ih učimo. Jedan od osnovnih zadataka jeste da ih učimo da razlikuju biće i ponašanje i da kritika bude upućena samo na ponašanje. Na primer umesto da im kažemo „ti si loš… bezobrazan….“ upućujemo im kritiku na konkretno ponašanje koje mogu da isprave – „nije lepo da udariš brata, izvini mu se…“ Na taj način upućujemo mu poruku da je on OK, ali udaranje brata nije OK i to treba popraviti.

Pohvale treba usmeriti i na biće i na ponašanje. Na takav način gradimo samopouzdanje deteta, dajemo mu dozvolu na važnost.

Pozitivno vaspitanje u centar stavlja rešenje umesto problem, odnosno da se manje obraća pažnja na greške koje dete pravi, a više da se potencira kako je dete dobro….

Umesto da se deca osećaju loše zbog svojih grešaka, treba da nauče kako da iz grešaka uče, a kada smatramo da su dovoljno zreli, da te greške i isprave. Mala deca se samoispravljaju, ne zato što su uradila nešto loše, već da bi imitirali roditelje i pokazali saradnju.

Uspešni ljudi su upravo oni koji imaju sposobnost samoispravljanja, promene načina razmišljanja, stava i ponašanja, i to je ono što ih vodi do napredka.

Osećaj odgovonosti, bez osećaja manje vrednost, dolazi iz dozvole na grešku. U kućama u kojima postoji dozvola na grešku, deca kasnije mnogo lakše priznaju da su pogrešili, i spremni su da je isprave i da uče iz nje.

 

Priredila: Ljubica Bogetić – MA psiholog