Praznici i odmori su period u godini kada bi trebalo da se opustimo, zabavimo i budemo u krugu porodice. Ali za mnoge ljude odmor nije olakšanje — on je izvor stresa. Ispoljava se kao depresivno raspoloženje, napetost, razdražljivost ili osećaj da „gubimo vreme“.
Zašto se to dešava?
Vredim samo ako radim
Ljudi koji su najskloniji sindromu sagorevanja na poslu (burnout) uglavnom dele jedno zajedničko duboko uverenje: vrediм samo ako puno radim. Kada neko ima takav stav prema sebi — koji često nije ni svestan — odmaranje i praznično druženje doživljava kao potvrdu sopstvene bezvrednosti.
Takvi ljudi ne prepoznaju znake umora. A umor postoji zato da bi nam signalizovao da zastanemo i napunimo baterije. Kada te signale ignorišemo, dolazi do premora. Kada se premorimo predugo — dolazi do sindroma sagorevanja. Imunitet opada, telo počinje da se bori samo sa sobom, i razbolimo se tamo gde smo najslabiji.
Odmor je u službi rada
Paradoks je sledeći: odmor, zabava, druženje i vreme provedeno u neobaveznim aktivnostima nisu suprotnost radu — oni su preduslov dobrog rada. Punimo baterije upravo u tim trenucima, i samo tako možemo dugoročno da funkcionišemo zdravo i produktivno.
Kada osobe sa burnout sindromom dođu na psihoterapiju, obično im je teško da prihvate da treba da odvajaju vreme za sebe. Smatraju da bi to vreme mogle bolje iskoristiti. Ali kada same dođu do zaključka — da ih upravo takvo uverenje dovodi do tačke u kojoj uskoro neće moći uopšte da rade, i da mogu imati ozbiljne zdravstvene posledice — tada počinju da prihvataju da je briga o sebi korisna, a ne sebična.
Postepeno uče nešto novo: da mogu da prihvate sebe čak i kada ne rade ništa. Kada su pasivni. Kada vode neobavezne razgovore. Kada se smeju bez razloga.
Dozvola na odmor
Kada osveste razloge zašto sebe izrabljuju, dolazi trenutak koji je ključan — dati sebi dozvolu na odmor. Dozvolu da vredite i kada se opuštate. Da zabava, bliskost i igra nisu gubljenje vremena, već aktivnosti koje nas pune neophodnom životnom energijom.
Premorenost je signal. Govori vam: zastani. Preispitaj šta tražiš od sebe. I daj sebi dozvolu da postojiš — ne samo da radiš.
Prepoznajete sebe u ovom tekstu?
Ako osećate hroničnu iscrpljenost, krivicu kada se odmarate ili osećaj da nikada niste dovoljno — individualna psihoterapija može biti prostor u kome počinjete da razumete odakle to dolazi i kako sebi dati dozvolu na drugačiji život.
U EOS Centru na Novom Beogradu radimo sa burnoutom, anksioznošću i dubokim uverenjima koja nas sprečavaju da živimo puno.
📍 Bulevar Mihaila Pupina 10ž, Novi Beograd ✉ eoscentar@gmail.com
Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut, EOS Centar Beograd
Get Social