Mnoga istraživanja svetskih studija su iznela dokaze da za uspeh i sreću u životu nije dovoljan samo razvoj IQ i kognitivnih sposobnosti, već razvoj metasposobnosti u koje spadaju emocionalna (EQ) i eqsocijalna inteligencija (SQ).

Emocionalna inteligencija podrazumeva prepoznavanje i razumevanje svojih i tuđih osećanja, upravljanje emocijama, samomotivaciju i umeće održavanja međuljudskih odnosa.

Socijalna inteligencija podrazumeva sposobnost da se razumeju drugi ljudi i da se mudro reaguje u međuljudskim odnosima.

Da bi se razvile sve ove komponente EQ i SQ, potrebno je od malih nogu decu učiti kako da prepoznaju svoja i tuđa osećanja, kako da ih razumeju, odnosno kako da saosećaju sa drugima i razviju empatiju.

Jedan od načina je dati lični primer i pokazati im razumevanje za njihova prijatna i neprijatna osećanja, uvažiti ih i aktivno slušati.

Zatim, učiti ih da prepoznaju svoja osećanja i osećanja drugih ljudi i da ih povezuju sa određenim ponašanjem…., objašnjavati im jezikom koji oni mogu da razumeju, zašto se neko ponaša na određen način i povezivati osećanja i ponašanja.

Dobro sredstvo za razvijanje EQ su dečije knjige, koje danas mogu da se nađu za sve uzraste dece.

Kroz likove iz dečijih knjiga dete uči da razume kako se drugi osećaju, zašto se ponašaju na određeni način, uči da povezuje osećanja sa njegovim razmišljanjem i ponašanjem…, uči da sagledava celokupan kontekst kako je došlo do neke situacije i tako razvija empatiju.

Dečije knjige su čak bolje za razvoj EQ od crtanih filmova jer razvijaju maštu i koncentraciju, čiji su centri u desnoj hemisferi mozga, zaduženoj za imaginaciju, vizuaeqlizaciju, EQ i SQ, a samim tim stvaraju naviku čitanja koja će im kasnije značiti tokom celog života.

Kao rezultat, takvo dete kao odrasla osoba, ima sposobnost da vidi širu sliku određenih događaja, da razume kako se neko oseća i zašto se ponaša na određen način… Takvi ljudi mogu da shvate viši smisao nekih pojava.

Takvo razumevanje života utiče da se ljudi osećaju mnogo bolje i zadovoljnije jer se stepen ljutnje i besa zbog tuđih postupaka smanjuje, ozlojeđenost i samosažaljenje zbog osećaja nepravde takođe se smanjuju i sve situacije u životu dobijaju smisao.

Ljudi koji razumeju sebe i druge i u različitim životnim situacijama vide smisao, manje doživljavaju stresna i neprijatna osećanja, a kada ih doživljavaju oni ih prihvataju, razumeju i brže prevazilaze. Rezultat je da postaju srećniji, zadovoljniji i zdraviji pojedinci koji imaju mnogo bolji kvalitet života.

Autor: Ljubica Bogetić – MA psiholog