Menadžerska bolest, ili pravilnije „menadžerski sindrom“ kao bolest novijeg datuma, nastala je iz načina života u savremenoj civilizaciji i javlja se kao skup simptoma i znakova usled obolevanjastresss menadžera i svih ljudi sa sličnim psihofizikim i profesionalnim opterećenjima. To su uglavnom ljudi na rukovodećim radnim mestima, poslovni ljudi i preduzetnici, ljudi na poslovima visokog rizika kao što su kontrolori na aerodromima, hirurzi, novinari i ljudi koji rade na berzama, sa enormnim psihofizičkim naprezanjima.

Danas, ovaj sindrom se odnosi se na sve ljude koji svakodnevno učestvuju u životnoj utakmici i borbi sa vremenom i obavezama. Ovaj termin danas se proširuje i na sindrom izgaranja na poslu. Neki istraživači ovu psihičku napetost upoređuju sa autom koji stalno vozi u četvrtoj brzini pod maksimalnim gasom, što nosi rizik da mu voda proključa, stane u brzini ili skrene s puta, pa slično tome i čovek koji se tako ponaša nervno-psihički „proključa“ i „puca“, odnosno popušta na mestu gde su najslabije njegove biopsihičke sposobnosti u pogledu otpornosti i adaptacije na ovakva opterećenja i životne stresove.

Ovakav način života prenosi se i na lični i na društveni život, zapostavaljaju se osnovne ljudske potrebe, lični život, odmor, zabava, druženje, a samim tim i regeneracija, odnosno nadoknađivanje svojih istrošenih životnih baterija i energije. Nijedna bolest, pa tako ni ova ne nastaje preko noći, već je predhode brojni simptomi koji predstavljaju poruku koju šalje naš organazam da nešto treba da se promeni. Ti znakovi mogu da budu: lupanje srca, glavobolja, nesvestica, vrtoglavica, neuroza, bolovi i grčevi u želucu, češće i obilnije znojenje, hroničan premor, nedostatak energije, napadi panike….

Zato, pre nego što organizam odreaguje, potrebno je slušati ove simptome i usmeriti se na metode regulacije stresa. Hronični stres, postepeno iscrpljuje rezervne biološke mehanizme. Regulacija stresa obuhvata promenu ishrane, fizičku aktivnost, tehnike disanjanja, ali pre svega promenu percepcije kojom se opažaju određeni stimulansi. Kada se promeni značenje neke situacije, menja se i ponašanje, sposobnost ljudi da menjaju značenja i okvir u kojima tumače svet oko sebe daje im slobodu izbora.

Dosta ljudi koji boluju od menadžerskog sindroma i sindroma izgaranja na poslu, dok jure za novcem, ne razmišljaju u tom momentu da isti taj novac kasnije troše na lečenje. Parola “bolje sprečiti nego lečiti” u ovom slučaju može da spase život. Danas postoje i antistres programi gde ljudi uče posebne tehnike relaksacije. Zato, slušajte znake koje vam šalje organizam, i zaustavite na vreme posledice stresa koje mogu da budu katastrofalne.

Autor: Ljubica Bogetić – MA psiholog, psihoterapeut