bigstockphoto_the_brain_is_thinking_process_1909054Od davnina je poznata teorija ledenog brega i dva dela ljudskog uma. U teoriji postoje različiti nazivi kao što su – svesni i nesvesni ili podsvesni um, budni i uspavani, površinski i dubinski, racionalni i iracionalni um…

Iako sav kapacitet nesvesnog uma ili podsvesti još uvek nije u potpunosti istražen, poznate su njegove opšte funkcije.

Svesni um je ono na šta je celokupno školovanje obraćalo pažnju. To je središte svesti, intelekta, logičkog i analitičkog mišljenja. Njegove funckije su upravljanje, donošenje odluka, biranje ciljeva, kao i kritičko mišljenje.

Nasuprot svesnom umu, koje je u najvećj meri istražen, naše školovanje se nije bavilo nesvesnim umom, koga karakteriše neograničen kapacitet. To je sedište dugoročne memorije, emocionalnih iskustava, motornih veština, automatskih procesa kao što su navike, veštine, uverenja…

Takođe, nesvesni deo uma kontroliše i naše telo – krvni pritisak, disanje, rad srca i svih unutrašnjih organa. Naše srce radi automatski, bez uplitanja svesti, isto važi i za proces varenja, krvotoka ili disanja i sve to radi nezavisno od svesti. Dok spavamo ili obavljamo svakodnevne uobičajne poslove, podsvest kontrolišve sve vitalne funkcije. U njemu leži velika moć, ali je potrebno da poznajemo njegove kapacitete kako bi znali da adekvatno koristimo svu njegovu snagu i beskrajnu inteligenciju i tako stvaramo suštinske promene.

Iako je nesvesni um veoma moćan, on je i naivan kao dete od 4-5 godina.

frojdKada se neka sugestija zakači za neku od funkcija nesvenog uma ona će da ima dosta jači efekat zato što je u interesu osobe i njenog napretka, jer je nesvesni um taj koji ima prirodni mehanizam zdravlja. Dakle, u svakom od nas leži izvor ogromne snage i mudrosti. Podsvest je izvor svih ideja, ideala, težnji i kreativnih dela.

Mnogi umetnici i naučnici, poput Šekspira, Betovena i Ajnštajna, spoznali su velike istine kroz snagu nesvesnog uma, odnosno u alfa stanju uma.

Mnogi uspešni ljudi koriste ove prirodne kreativne potencijale kako bi stvarali i postigli visoke rezultate u ličnom i profesionalnom životu. Čovek razmišlja svesnim delom uma i sve ono što misli sliva se u podsvest, koja upravlja čovekovim postupcima.

Zato je jako važno kakve misli usađujemo u svoj nesvesni um jer kao što kaže otac Tadej “Kakve su ti misli, takav ti je život”.

Vaspitanje i celokupan odgoj dece, jednim značajnim delom utiču na formiranje slike o sebi, svetu i drugim ljudima. Uticaj važnih ljudi, mentalitet, sredina u kojoj živimo i životna iskustva u ranom uzrastu takođe utiču i na formiranje uverenja o važnim životnim pitanjima koja nas kontrolišu tokom celog života i utiču na naše životne izbore.

Kao što je rekao Frojd „Dete je otac čoveka“, dete ne veće od sedam godina donosi zaključke o svetu koji ga okružuje i formira uverenja koja teži da potvrdi kasnije u životu. Tako je vaspitni proces jedna vrsta „hipnoze“, a roditelji su naši prvi „hipnotizeri“. Mi ne možemo uvek da budemo odgovorni kakve će zaključke o životu dete da izvuče, jer je njegov kognitivni aparat nesavršen, ali možemo da deci upućujemo lepe misli i pozitivne uzore koje će oni prihvatiti i slediti.

Dobra stvar je da nefunkcionalna uverenja kasnije u životu mogu da se menjaju, jer svi imamo mogućnost izbora. Zato je i zadatak roditelja da svakodnevno rade na sebi i menaju svoja nefunkcionalna uverenja, kako bi svojoj deci prenela sliku sveta kao jednog lepog mesta za život.

Autor: Ljubica Bogetić – MA psiholog, hiponoterapeut