Odnos medju sestrama

ODNOS MEĐU SESTRAMA POSEBAN I NERASKIDIV: Najbolje drugarice za ceo život

KO ima sestru, ima najbolju drugaricu i podršku za ceo život. To smo mogli da čujemo bezbroj puta ali istinski značaj ovih reči mnogi shvate tek kada odrastu. Odnos među sestrama je poseban i neraskidiv. Još od detinjstva dele životni kutak, tajne, raduju se uspesima u školi, zajedno proživljavaju prve ljubavi, razočaranja, tugu… I kada se posvađaju, to se završi zagrljajem i pomirenjem. Briga, strepnja i podrška nikad ne prestaju. Kada odrastu i osnuju sopstvene porodice, sestre ostaju privržene jedna drugoj kao bezuslovni saveznik i podrška u izazovima i borbama koje život nameće. Jer niko ne ume bolje da sasluša, razume i posavetuje. Ali da li su sestrinski odnosi idealni u svakoj porodici?

Psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić za „Život plus“ naglašava da je svaka osoba različita pa tako i svaki odnos drugačiji. Da li će sestre biti bliske i kasnije u životu, u velikoj meri zavisi od vaspitanja i ambijenta u kojem su odrasle:

– Odnosi među sestrama mogu da budu dosta različiti, od vrlo bliskih do rivalskih i neprijateljskih. Obično kako izgleda u početku, takav je celog života. Ako se u detinjstvu uspostavi dobar odnos, vremenom može da se gradi i bude još bolji. Ukoliko postoji ljubomora, koja traje duže vreme i okolina je potkrepljuje, to uglavnom u manjoj ili većoj meri ostaje i kada odrastu. Ovde ne mislimo na uobičajenu dečju ljubomoru, koja je normalna pojava kada se rodi mlađi brat i sestra, već na dublji osećaj ljubomore koji traje mnogo duže.

SUKOBI I RIVALSTVA

Sestre spaja zajednička sudbina, slično detinjstvo, problemi koje su delile sa roditeljima… Sve to čini njihov odnos posebnim. Mnogi toga nisu svesni dok se ne suoče sa težim životnim fazama i shvate koliko je važno da imaju sa kim da podele teret.

– Ako je manja razlika u godinama, imaju zajednička interesovanja i kada odrastu mnogo lakše dele životne probleme nego sa ostalim članovima familije – kaže naša sagovornica. – Sestra može da poveri sestri i „najdublje“ tajne, dok bratu, mada zna da je voli, ne može. Žene često više vole da razgovaraju o emocijama i problemima, dok su muškarci po tom pitanju zatvoreniji, ali i praktičniji u njihovom rešavanju. Ženama je potrebnije da ih neko sluša i razume, zato je taj odnos poseban.

Šta može da naruši sestinsku ljubav, brigu i privrženost? Zbog čega se među njima javljaju sukobi i rivalstva i da li je moguće to vremenom prevazići?

– Ako je postojala briga i privrženost, ona će ostati. Postoje situacije gde je rivalstvo toliko jako da do kraja života ne može da se uspostavi normalan odnos. Ali ima i onih koji vremenom sazrevaju, ostvare se u profesiji i svojoj porodici i počnu više da razumeju sestru koju su ranije doživljavali kao rivala. Za to je potreban rad na sebi, empatija i sposobnost za samokritiku. Često se odnosi među sestrama popravljaju kada obe oforme svoje porodice i dobiju decu. Tada nisu samo sestre već i tetke sa posebnom ulogom u odrastanju dece. Roditelji ali i okolina mogu da imaju veliki uticaj na odnos među braćom i sestrama. Ako otac i majka preterano favorizuju jedno dete u odnosu na drugo, osećaj ljubomore je logičan i opravdan. Često se nesvesno reaguje više na mlađe dete, a naročito ako je simpatičnije i „slađe“, što starijem uliva nesigurnost. Deca to osećaju i takvo ponašanje doživljavaju kao nepravdu. Starije. koje je do tada imalo svu pažnju. odjednom počinje da krivi bebu koja se rodila. Tada deca u svojoj nezrelosti mogu da zaključe da bi ih roditelji više voleli da se beba nije rodila.

NAJLEPŠI RODITELjSKI POKLON

Osećaj nesigurnosti i frustracije kod deteta može da izazove i ukoliko je ono drugo uspešnije. Još ako roditelji pokazuje veću blagonaklonost prema sposobnijem detetu, to svakako može da bude razlog za rivalstvo. Psiholog Ljubica Bogetić naglašava da bi sestre trebalo da budu i više od najboljih prijateljica, jer se sa drugaricama dele vršnjački problemi a sa sestrom i porodični:

– Ukoliko se uspostavi bliskost, sestre, zaista, mogu da budu kao najbolje drugarice. Odrastaju u istoj porodici, sa istim roditeljima, mukama, problemima i radostima i to je ono što ih odvaja od drugih odnosa. Čak i kada je odnos među roditeljima loš, lakše se podnosi kada imate brata ili sestru. Drugarice teško mogu da razumeju dinamiku u kojoj neko odrasta. Sestra ili brat to mogu jer su u istoj porodici. Mnogo je lakše deliti obaveze, odgovornost i teret, nego biti sam i nositi sve to na svojim leđima. Zato najbolji poklon koji roditelji mogu da ostave svojoj deci je da im podare brata ili sestru.

Sestre koje su u bliskim odnosima od detinjstva i u kasnijem životnom dobu održavaju dobre porodične odnose. Da li je to još jedna specifičnost sestrinskih relacija?

– Često jeste slučaj da one koju su bile bliske održavaju dobre odnose i kada zasnuju svoju porodicu – kaže Ljubica Bogetić. – Iako nisu bile u sjajnim odnosima, dešava se da se oni poprave kada su obe zadovoljne izborom partnera i ulogom majke. Često se rivalstvo smanjuje. Međutim, ima i onih odnosa gde to nije slučaj, već se rivalstvo nastavlja i kroz dokazivanje u sekundarnoj porodici. Ništa nije pravilo, odnosi su živa stvar i podložni su promenama, ako za to postoji obostrana volja i želja.

RAZLIKA U GODINAMA

RAZLIKA u godinama takođe može da utiče na sestrinski odnos u detinjstvu, ali i u kasnijoj životnoj fazi.

– Ako je manja razlika, postoji veća ljubomora u početku, ali mogu i mnogo više da se druže jer imaju ista interesovanja i isto društvo. Ukoliko je razlika veća može da bude i manje ljubomore jer će obe biti od početka zasebne individue, ali su interesovanja potpuno različita i ne dele važne momente u detinjstvu, već rastu kao jedinci. Starije dete obično ima funkciju da brine o mlađem, tako da dobija osećaj da je i iskusnuje, što se prožima ceo život, često nisu ravnopravni. Ako je odnos dobro uspostavljen u detinjstvu, u odraslom dobu može da bude još bolji. Sestre obično dele i porodične probleme i svoje lične i emotivne dileme – ističe Ljubica Bogetić

autor: Slavica DOBROSAVLjEVIĆ

Izvor: Novosti Život plus