Pet poruka pozitivnog vaspitanja

Dr Džon Grej u svom delu “Deca su iz raja” govori o pet poruka pozitivnog vaspitanja uz koje ćete pomoci svojoj deci da unutar sebe pronađu snagu da se suoče sa životnim izazovima i da u punoj meri razviju svoj potencijal.

Tih pet poruka glase:

1.U redu je biti različit – svako dete ima jedinstvene potrebe, vrline, mane, izazove, temperament, tip ličnosti… različiti su načini na koje deca uče… Takođe vrlo je važno uvažiti i polne ralike. Na primer, devojčice i dečaci imaju različite potrebe za izražavanjem ljubavi. Devojčicama često treba više pažnje, a dečacima više poverenja. Zato je važno osluškivati i prilagoditi komunikaciju različitim potrebama deteta.
2.U redu je praviti greške – svi ljudi greše, i to je normalno, prirodno i za očekivanje. Ako pogrešimo to ne znači da nešto nije u redu sa nama, i važno je da roditelji ne odreaguju kao da to nije smelo da se desi. Deca ovo uče na primerima, tako što roditelji priznaju sopstvene greške i pružaju podršku deci…
3.U redu je izraziti negativna osećanja – negativna osećanja kao što su bes, tuga, strah, bol, frustracija, razočarenje, zabrinutost, stid, ljubomora, nesigurnost… prirodna su i normalna osećanja. Roditelji uče decu da ispoljavanju svoja negativna osećanja, ali mesto i vreme ispoljavanja nisu uvek najpogodniji. Ono što roditelji potiskuju, deca otvoreno izražavaju, a tome još pridodaju i svoja uzburkana osećanja. Cilj je naučiti decu da budu svesna svojih osećanja, tako što ćemo da ih saslušamo i pokušamo da razlikujemo osećanja. Tako učimo decu da razviju saosećanje. Učeći da osećaju i da se bave negativnm emocijama, deca najefikasnije nauče da se osamostale, razviju osećaj individualnosti i postepeno se uče sigurnosti, kreativnosti, saosećanju, intuiciji, ljubavi, svesti i sposobnosti da isprave grešku. Mogućnost da budemo u dodiru sa svojim osećanjima i sposobnosti da se oslobodimo negativnih emocija, pomažu čoveku u ostvarivanju uspeha kasnije u životu.

4.U redu je želeti više – često deca dobijaju poruku da suviše žele, da su sebična i razmažena, da su nazahvalna jer žele više. Pozitivno vaspitanje zastupa stav da učimo kako da tražimo ono što zaista žele, uz poštovanje drugih. Deca će biti slobodna da traže ono što žele, a da se ne osramote, a roditelji će naučiti kako da kažu ne, a da se ne uznemire.
5.U redu je reći ne, ali zapamtite mama i tata su glavni – deci treba dozvoliti da kažu NE, ali treba da znaju da njihovi roditelji imaju poslednju reč. Dopuštajući im da kažu NE, deci se otvaraju vrata da izraze svoja osećanja, da otkriju šta žele i onda se pogađaju oko toga. To ne znači da će uvek biti po njihovom. Kada saslušate ono što dete želi, činite ga spremnim za saradnju, a da ne mora da potiskuje svoju prirodu. Postoji velika razlika između usklađivanja i poricanja naših potreba. Usklađivanje znači podići naše želje na nivo roditeljskih namera da te želje ostvari, a poricanje podrazumeva potiskivanje želja i osećanja i potpuno potčinjavanje željama roditelja, što rezultira slamanju volje deteta. Prilagođavanje želje i volje zove se saradnja, a potčinjavanje volje zove se poslušnost. Pozitivno vaspitanja teži ka tome da stvori dete spremno na saradnju, a ne poslušno dete. Da bi se osećali sigurno, deca treba da znaju da ih neko sluša, ali i da uvek zanaju da nisu oni glavni. U osnovi deca žele da zadovolje svoje roditelje. Kada deca prođu kroz iskustvo da imaju dozvolu da kažu NE, a ipak sarađuju sa roditeljima, kao posledicu imaju zdraviji odnos prema sebi i nemaju potrebu da dižu glavu u pubertetu, i dalje se odvajaju, ali ne pružaju otpor i uvek se vraćaju zbog ljubavi i podrške roditelja.