Razvojna trauma nastaje u ranom detinjstvu kada dete ne dobija dovoljno sigurnosti, podrške i stabilnosti da bi razvilo zdrav osećaj sebe i sveta oko sebe. Za razliku od šok-traume, koja je posledica jednog događaja, razvojna trauma je kumulativna i hronična – nastaje kroz ponovljena iskustva zanemarivanja, kritike ili hroničnog stresa.
Uzroci razvojne traume
Razvojna trauma se može javiti u različitim situacijama:
- Zanemarivanje: dete ne dobija pažnju ili podršku kada je uplašeno, tužno ili povređeno.
- Hronična kritika: stalno se ističu greške deteta, a pohvala i ohrabrenje su retki ili izostaju.
- Parentifikacija: dete preuzima odgovornost za brigu o drugima ili za porodicu, prerano postajući „odraslo“.
- Haotično ili nesigurno okruženje: česti konflikti, nagle promene ili nepredvidljivo ponašanje roditelja stvaraju osećaj stalne opasnosti.
Posledice razvojne traume
Njeni efekti često se ne vide odmah, ali oblikuju osnovna uverenja o sebi, drugima i svetu.
1. Nisko samopouzdanje i osećaj nedovoljnosti
Deca koja su stalno kritikovane, zanemarivane ili preopterećivane obavezama u ranom detinjstvu često razvijaju osećaj da nisu dovoljno vredna.
Na primer osobe koje su odrasle uz roditelje koji su stalno isticali njene greške i retko pohvaljivali trud. Kao odrasla osoba, stalno sumnjaju u svoje sposobnosti i teško se odlučuje na nove izazove, jer veruju da nikada neće biti dovoljno dobra.
2. Teškoće u regulaciji emocija
Hronični stres i nesigurnost u detinjstvu mogu učiniti da odrasla osoba ima problema sa prepoznavanjem i kontrolom svojih emocija.
Čest primer su ljudi koji su odrastali u haotičnoj porodici gde su konflikti česti. Kasnije kada se suočavaju sa stresnim situacijama na poslu i svakodnevnom životu, često reaguju preteranom anksioznošću ili iznenadnom ljutnjom, jer nisu naučili kako da smire svoje osećaje.
3. Preuzimanje prevelike odgovornosti ili parentifikacija
Deca koja su u ranom uzrastu preuzimala uloge odraslih često razvijaju obrazac da uvek brinu o drugima, zanemarujući svoje potrebe.
Na priemr oni koji su odrastali brinući o mlađoj sestri ili bratu dok su roditelji radili, kao odrasli, teško postavljaju granice i osećaju krivicu kada sebi posveti vreme, stalno misleći da moraju da brinu o svima oko sebe.
4. Problemi u odnosima i poverenju
Razvojna trauma često stvara osećaj nesigurnosti u vezi sa ljudima. Odrasla osoba može biti preterano oprezna, izbegavati bliskost ili se vezivati za partnere koji ponavljaju destruktivne obrasce iz detinjstva.
5. Hronična anksioznost i stres
Deca koja su odrastala u nesigurnom okruženju često razvijaju trajnu anksioznost, koja se prenosi u odrasli život i utiče na zdravlje, koncentraciju i opštu dobrobit.
Isceljenje razvojne traume
Razvojna trauma se može isceliti kroz sigurne i podržavajuće odnose, individualnu psihoterapiju i rad na povezivanju prošlih iskustava sa sadašnjim osećanjima.
Kroz terapiju se:
- razvija zdrav osećaj vrednosti i sopstvene sigurnosti,
- uči regulacija emocija,
- grade se stabilni i zdravo odnosi sa drugima.
Uz podršku i adekvatnu terapiju, moguće je prepoznati obrasce iz detinjstva i graditi zdrav, ispunjen život.
Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut
eoscentar@gmail.com
