U surovosti ovog vremena motiv života postaje opstanak i preživljavanje, pa je biti jak postao i imperativ današnjeg društva. To bi podrazumevalo da ne osećamo uvek bol, umor, simptome bolesti, glad, nezadovoljstvo… da smo fizički i mentalno izdržljivi da podnesemo razne neprijatnosti, da možemo da podnesemo i ono što većina ljudi ne može…
Pored ove adaptacije na uslove života, koja je u određenoj meri i funkcionalna, neki ljudi su se od malena adaptirali da budu jaki, te tako kao odrasli ljudi često budu ponosni na svoju izdržljivost u situacijama kada i nije neophodno izdržavati, već je moguće i promeniti situaciju.
Ovu osobinu čak i okolina visoko vrednuje i često potkrepljuje izjavama: „Jaki ljudi ne plaču… ili pravi muškarac ne plače“, „Bavo, usudio si se da uradiš ono čega se drugi plaše…?“
Roditelji deci često upućuju poruke „Čovek je čoveku vuk“, „U ovom svetu, veća riba jede manju ribu…“, „Samo najjači preživljavaju“, „Strah je za slabiće“ ili čak vrlo čestu devizu „Možeš ti to da izdržiš, što te ne ubije, to te ojača!“
Osobe koje se i u sitacijama kada ne moraju da budu jake i pokažu svoju izdržljivost i dalje tako ponašaju, često kasnije mogu da imaju posledice koje mogu da štete i njima samima. Tako na primer, ne primete na vreme simptome bolesti ili nekog drugog signala koji im šalje organizam da bi promenili neku svoju životnu situaciju. Ili, kako bi se zaštitili od povređivanja, ne pokazuju svoje emocije drugim ljudima pa tako drugi i ne prepoznaju kako se ta osoba zaista oseća ili šta misli o njima, što može dovesti i do odbacivanja. Ili zbog potiskivanja emocija dođe do psihosomatskog ili nekog drugog oboljenja.
Oni koji se često ovako ponašaju treba da povremeno pitaju sebe:
„Šta ja zaista osećam?“, „Kakve emocije imam prema ovoj situaciji ili osobi…?“
„Šta je meni u ovom trenutku zaista potrebno?“ „Da li je ponos vredan moga zdravlja?“
Iako je u određenim situacijama potrebno biti jak, ponekad je u redu je biti osetljiv, mekan i slab i to pokazati drugima, razgovarati sa bliskim osobama o onome što nas muči, i tako prekinuti misli i osećanja o neprijatnostima.
Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.