U zdravom telu zdrav duh!

Od davnina je poznato da fizička aktivnost i bavljenje sportom blagotvorno deluju i na fizičko i na psihičko zdravlje.

Koliko je bavljenje fizičkom aktivnošču dobro za zdravlje pokazuju mnogobrojne studije kojima je dokazano da je to najbolja prevencija za nastanak različitih oboljenja, kao što su: deformiteti kičme, ravnih stopla, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa itd.

Ono o čemu se manje govori je dobrobit fizičke aktivnosti za mentalno zdravlje i razvoj mozga.

Sport i mentalno zdravlje

Verovatno ste primetili da se posle trčanja ili duge šetnje osećate mnogo bolje i zadovoljnije. To je zato što se tokom bilo koje fizičke aktivnosti posle 60 minuta oslobađaju endorfin i serotonin poznatiji kao hormoni sreće i zadovoljstva. Kada organizam oslobađa ove hormone, osoba ima osećaj zadovoljstva i dobrostanja, što je dovelo do toga da se ovi hormoni popularno nazivaju i „hormonima sreće“.

sport3

Endorfin  i serotonin su neurotransmiteri koji se proizvode u mozgu, a koji smanjuju bol, ubrzavaju motorne funkcije, regulišu krvotok u mozgu, utiču na regulaciju telesne temperature i regulaciju centra za zadovoljstvo… Takođe, poznati su i po tome što izazivaju euforiju.

Ukoliko postoji smanjeno stvaranje serotonina u nervnom sistemu dolazi do poremećaja raspoloženja u vidu depresije, a veoma je česta i anksioznost. U praksi se pokazalo da deperesija zavisi od mnogo faktora, i da nije serotonin jedini krivac za njeno nastajanje. Ali, činjenica je da se depresija i anksioznost leče grupom lekova koji povećavaju nivo serotonina u mozgu.

Sport i smeh umesto antidepresiva

Mnogo prirodniji vid lečenja od antidepresiva su sport i fizička aktivnost. Pored sporta, još jedan važan izvor endorfina je smeh zbog uticaja koji ima na hemijske procese u mozgu i na imuni sistem.

Znači da bi se osećali dobro, da bi bili emocionalno uravnoteženi, važno je da redovno upražnjavamo neku vrstu fizičke aktivnosti barem sat vremena dnevno i da se što više smejemo, družimo i razmišljamo pozitivno.

Redovno bavljenje sportskim aktivnostima kod dece doprinosi boljem raspoloženju, regulaciji emocija, smanjenju otpora, poboljšanju kvaliteta sna i zdravih navika, razvoju samopouzdanja, a samim tim i boljem uspehu u školi.

Zato je fizičko vaspitanje jedan od najvažnijih predmeta u školi i važno je da fizička rekreacija postane sastavni deo dečjeg života, tim pre što se pokazalo da se ova, jednom stečena navika održava i u odraslom dobu.

Autor: Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut