Autorka: Ljubica Bogetić, psiholog i psihoterapeut, EOS Centar Beograd
Objavljeno u BGonline
Često se dešava da roditelji ponašanje dece pripisuju bezobrazluku, a popuštanje u školi vide kao lenjost — pa učestalim kritikama i kaznama još više doprinose da dete razvija lošu sliku o sebi.
Iako se depresija najčešće povezuje sa emocionalnim stanjem karakterističnim za odraslo doba, to ne znači da se simptomi depresivnog raspoloženja ne mogu naći i kod dece školskog i adolescentnog uzrasta. Zato je važno posmatrati decu i prepoznati simptome na vreme.
Zašto je depresija kod dece teže uočljiva
Za razliku od odraslih koji imaju sposobnost da prepoznaju sopstvene emocije, deca i adolescenti često ne znaju ni da ih prepoznaju, ni da verbalno opišu šta im se događa. Većinu problema mladi pokazuju kroz ponašanje, a ne rečima — zbog čega roditeljima ponekad bude teško da primete šta se sa detetom zapravo dešava.
Simptomi depresivnosti kod dece
Simptomi depresivnosti kod dece mogu se razlikovati od simptoma kod odraslih. Mogu se pokazati kroz:
- Preteranu razdražljivost, ispade besa i agresivnost
- Pojačane strahove i anksioznost
- Slabiju motivaciju, koncentraciju i interes u školi
- Povučenost i osećaj odbačenosti od vršnjaka
- Lošije odnose sa vršnjacima
Sve to vreme deca mogu redovno da idu u školu i ispunjavaju svakodnevne obaveze — a niko ne primećuje da se nešto dešava.
Kada roditelji ponašanje deteta protumače kao lenjost ili bezobrazluk i reaguju kritikama i kaznama, dete koje se već oseća zapostavljeno i nevoljeno sve više razvija osećaj krivice i lošu sliku o sebi. Počinje da se vrti u začaranom krugu neprijatnih emocija iz kojih ne zna kako da se samo izvuče. Za probleme u druženju sa vršnjacima obično krivi sebe — tumači da je nedovoljno zanimljivo, lepo, pametno ili zabavno.
Psihoterapija za celu porodicu
Dobra vest je da je ovaj problem razvojne prirode i da se uspešno rešava psihoterapijski — naročito kada se uključi cela porodica.
Jedan deo rada odvija se sa roditeljima: uče nove načine ponašanja prema detetu, menjaju porodičnu dinamiku i vaspitne stilove. Drugi deo rada je sa samim detetom: uči da promeni sliku o sebi i svetu koji ga okružuje, stiče više samopouzdanja i samopoštovanja, prepoznaje sopstvena osećanja, oslobađa se neprijatnih emocija i razvija emocionalne i socijalne veštine. Sve ove veštine deca usvajaju na kreativan način — kroz igru i imaginaciju.
Primer iz prakse
Devojčicu na početku adolescencije roditelji su doveli na razgovor jer nisu razumeli šta se sa njom dešava. Bili su ljuti, mislili su da je razmažena i bezobrazna. Žalili su se da je potpuno nemotivisana u školi, ništa ne uči, ni sa kim se ne druži, ne izlazi iz kuće, sa porodicom ne komunicira, a prema roditeljima pokazuje samo bes i otpor.
U stvari, devojčica se osećala zapostavljenom u porodici, nedovoljno dobrom i uspešnom u poređenju sa sestrom. U školi je trpela vršnjačko nasilje koje niko nije primećivao, a potajno je patila za drugarima iz starog kraja iz koga se preselila.
Psihoterapijski rad odvijao se istovremeno individualno sa njom i sa roditeljima. Roditelji su promenili odnos prema njoj i vaspitne stilove, počeli više da posećuju školu i reaguju na psihičko nasilje koje je trpela. Ona je počela da osvešćuje i verbalizuje svoja osećanja, učila je kako da se oslobodi neprijatnih emocija i da se nakon toga oseća bolje. Razvijala je socijalne veštine — i rezultati su se brzo videli. Vršnjačko nasilje u školi je prestalo, a ona se sve više otvarala ka druženju. Počela je mnogo više da komunicira sa okolinom, da izlazi napolje i da se oseća bolje i zadovoljnije.
Šta roditelji mogu da urade
Važno je da roditelji pažljivo posmatraju svoje dete. Ako primete ponašanje koje im deluje čudno ili drugačije od uobičajnog — to treba da bude alarm da se nešto dešava.
Prvo bi trebalo sami da pokušaju da otvore razgovor i razumeju unutrašnju patnju deteta. Ako se takvo ponašanje nastavi — potražiti stručnu pomoć.
Primetili ste neke od ovih znakova kod svog deteta?
Ne čekajte da se situacija pogorša. U EOS Centru na Novom Beogradu radimo sa decom i adolescentima koji prolaze kroz depresivnost, anksioznost i teškoće u školi i sa vršnjacima — kroz psihoterapiju dece i neurofeedback terapiju.
📍 Bulevar Mihaila Pupina 10ž, Novi Beograd ✉ eoscentar@gmail.com
Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut, EOS Centar Beograd
