Vreme praznika je period u godini kada ljudi obično razmišlaju o svemu što su postigli i o svemu što treba da postignu narednom periodu, vreme kada se obično donose nove odluke. To je takođe i vreme kada treba da se opustimo, zabavimo i budimo u krugu porodice. Ali, postoji i veliki broj ljudi koji odmor doživljavaju kao stres, što se ispoljava na različite načine od depresivnog raspoloženja do povećanja agresivnosti i napetosti.

Vredim samo ako radim

Činjenica je da ljudi koji su najviše skloni sindromu sagoravanja na poslu su upravo oni koji veruju da vrede samo ako puno rade. Kada neko ima takvo duboko uverenje o sebi, koga često nije ni svestan, odmaranje i praznično druženje doživljava kao ličnu bezvrednost.

Ono što se ovim ljudima dešava je da ne prepoznaju znake umora, koji ih teraju da se odmore kako bi napunili baterije za dalji rad. Kada ne prepoznajemo znake umora, dolazi do premora, a posle premora dolazi do sindroma sagorevanja. Kako svako osećanje ima neku svoju funkciju tako i ova neprijatna osećanja imaju funkciju upravo da nas sačuvaju od bolesti. Kada smo suviše dugo iscrpljenji i premoreni, imunitet nam opada i skloni smo da se razbolimo tamo gde smo najslabiji…

Odmor u službi rada

Tako da su odmor, zabavljanje, druženje i vreme provedeno u neobaznim aktivnostima upravo u službi rada jer nam pomažu da napunimo baterije kako bi mogli bolje da radimo i ostanemo zdravi.

Kada ljudi sa burn out sindromom dođu na psihoterapiju, obično im je teško da prihvate da treba da odvajaju vreme za rad na sebi i bilo kakvo lično zadovoljstvo, jer oni vide da su za to vreme koje provedu na seansi ili seminaru mogli da iskoriste za nešto važnije. Međutim, kada sami dođu do zaključka da ih upravo takvo uverenje dovodi dotle da uskoro neće moći uopšte da rade i da mogu da imaju ozbiljno zdravstvene probleme, prihvataju je je odvajanje vremena za saba korisno za njih i njihova postignuća. Takođe, mogu da nauče da prihvate sebe iako ne rade ništa, ako su ponekad i pasivni, ako vode neobavezne razgovore.

Dozvola na odmor

Kasnije mogu da osveste razloge i motive zašto sebe izrabljuju i prihvate da mogu sebi da daju dozvolu na odmor, opuštanja, zabavljanje i druženje jer su upravo to aktivnosti koje nas pune neophodnom životnom energijom i daju nam snagu da radimo bolje.

Znači, premorenost je znak da osoba treba da malo zastane sa preteranim zahtevima prema sebi, preispita svoje motive i da sebi dozvolu da vredi iako se opušta i odmara.

Ljubica Bogetić – psihoterapeut

eoscentar@gmail.com