420-e1339148458805Posle jedne od radionica koja je obrađivala različite adaptacije ličnosti, jedna od polaznica je izjavila „sada mi je konačno jasno zašto nisam uspevala da ostvarim uspešan odnos sa partnerima… očekivala sam ako im je stalo da će se ponašati kao i ja… smatrala sam da ako se ponašam na odeđeni način, onda svi ostali treba tako da se ponašaju u sličnim situacijama. Mislila sam da nešto nije u redu sa mnom, ili sa njima, da im nije dovoljno stalo, i uvek smo imali problem u komunikaciji…. Sada mi je jasno da je razlika bila samo u tipu ličnosti, da smo svi različiti, i samim tim različito iskazujemo emocije…. To uopšte ne znači da me nisu voleli, ili da nisu imali ozbiljne namere…“ Sa osmehom je izjavila tridesetogodišnja umetnica.

Ovo su česti primeri koji se sreću kako u partnerski, tako i u prijateljskim i poslovnim relacijama. Emocionalna i socijalna inteligencija podrazumeva da poznajemo ličnost svog sagovornika i da imamo realna očekivanja u odnosu na to koliko druga osoba može da pruži. Ako smo svesni da nismo svi isti i da ne regujemo svi na isti način, počinjemo da razlikujemo osobe od onoga kako se te osobe ponašaju. Zatim, ako razlikujemo adaptacije ličnosti i razumemo njihovu strukturu, možemo da razumemo ljude i imamo realna očekivanja.

Svi imamo određen tip ličnosti, što ne znači da imamo poremećaj ličnosti. Smatra se da 95 odsto populacije spada u određeni tip ličnosti, a pet odsto imaju poremećaj ličnosti. Svaki od šest različitih tipova koje obrađujemo ima svoje pozitivne i negativen strane. Cilj terapije nije da se menja tip ličnosti, već da se iskoristi maksimum potencijala iz svake adaptacije.

U zavisnosti od toga kom tipu pripadamo mi i naš sagovornik, zavisi i dalji tok odnosa. Odeđeni tipovi se bolje slažu od drugih, ali socijalno pismeni ljudi i sa nepreferiranim tipom ličnosti mogu da ostvare uspešnu komunikaciju, barem u datom trenutku.

Poznato je da neki ljudi više enrgije imaju u mišljenju, drugi u osećanjima, treći u ponašanju. Otuda za neke važi Dekartova izreka „Mislim dakle postojim“, dok bi za druge bila „Osećam, dakle postojim“. U skladu sa tim postoje i različiti stilovi komunikacije koji se odnose na to kako kažemo to što želimo. Svakoj osobi možemo prići na emotivan, direktan, negujuć ili zahtevajuć način. U zavisnosti od toga kom tipu ličnosti pripadate preferirate različit stil komunikacije.

 

Ljubica Bogetic – MA psiholog