Borba za nezavisnošću

Skoro da nema roditelja koji nije makar jednom iskusio napade besa kod svojih mališana i našao se u nebranom grožđu. Sa jedne strane volilj2 svoje dete i želi da se ono oseća dobro, a sa druge strane ne može da kontroliše situaciju i oseća se isfrustirano. Zato je važno da razumete kada se javljaju napadi besa, koja je njihova funkcija i šta da radite kada oni nastanu. Poznavanje određenih faza razvoja pomaže vam da ih razumete i shvatite da će proći.

Zašto nastaju napadi besa?

Napadi besa nastaju skoro u svim fazama negacije, ali su najjači u prvoj fazi negacije koja nastaje oko druge godine života. Taj period može da počne oko godinu ipo dana i da traje do tri ipo godine.

Period druge godine života poznat je još pod nazivom „terrible two“ ili „drama druge godine“ i karakterišu ga snažna osećanja, burno reagovanje, doživljaj da je prohodavanjem i govorom dete steklo nezavisnost, da ima sopstvene planove, prava i sklonosti, ali da je još uvek fizički nemoćno i to ga frustrira.

Karakteristična je jaka želja za nezavisnošću, ali u isto vreme i potreba za vezanošću za roditelje, pa tako možete da vidite dvogodišnjaka koji u jednom trenutku želi sve da uradi sam, a u drugom trenutku hvata majku za noge i ne želi sam da hoda…

Ovo su normalne manifestacije ovog uzrasta, ali kada se osećanja inteziviraju, a dete nema još uvek razvijen govor da ih verbalno izrazi, dolazi do bure u ispoljavanju emocija. Na svako NE, dete može da reaguje nekontrolisanim ispoljavanjem ljutnje i tenzije.

Funkcija napada besa

Veoma je važno da roditelji shvate i razumeju funkciju napada besa kod dece. Deca to ne rade namerno kako bi iznervirala roditelje, već njihov psihički aparat nije dovoljno razvijen, nezreli su, nemaju kapacitet za bolje ponašanje, ne mogu da podnesu pritisak i frustraciju pa tako dolazi do pucanja. Cilj im je da budu nezavisni, a to još uvek ne mogu.

Od roditelje se na prvom mestu očekuje razumevanje i smirenost kako bi im pomogli da što lakše prebrode tu situaciju.bes3

Šta roditelji mogu da urade pri napadu besa?

Važno je da roditelji shvate koji su to najčešći okidači koji dovode do nekontrolisanih reakcija i da preventivno deluju da do njih ne dođe. Ali, ako dođe, dobro je da znaju šta da rade u tom trenutku.

Ono što je deci najviše potrebno u tom trenutku jeste da ih razumemo, kako bi se lakše izborili sa tim osećanjem. Nije dobro da ih kažnjavamo zbog toga, ali ni da im ispunjavamo svaku želju. Takođe, nije preporučljivo ni da ih ostavljamo previše same ili pretimo ostavljanjem jer oni u tom periodu imaju strah od separacije.

Evo nekoliko tehnika koje mogu roditeljima da pomomognu u trenucima napada besa kod njihove dece:

Obuzdavanje – Roditelji prvo moraju da procene koliko je dete u opasnosti da se povredi, pa u odnosu na to obuzdati ga i ograničiti njegovo fizičko kretanje, tako što ćete ga zagrliti, umiti hladnom vodom itd.

Ignorisanje – Ukoliko je moguće, najbolje je pridavati ovakvom ponašanju što je manje moguće pažnje.  Iako je to veoma teško, roditelji moraju da se izvežbaju da za to vreme ostanu smireni i usmere svoju pažnju na nešto drugo, dok napad ne prođe. Važno je da ignorišete njegovo ponašanje, ali ne njega kao osobu, i obavezno kada napad besa prođe pokazati mu ljubav.

Skretanje pažca7f872e6d19c689aa468868ed520be8nje – Ovoj strategiji ljudi često pribegavaju kada su na javnom mestu, i može da bude delotvorna kod radoznale dece. Skretanjem pažnje pomeriće fokus sa onoga što ih frustrira na nešto drugo i samim tim napetost se smanjuje.

Izolovati dete – Ako napad besa posle dužeg vremena ne prestaje, i dete je starije od tri godine, dobro je izolovati dete na neko bezbedno mesto gde može da izbaci svoju frustraciju i smiri se, ali obavezno nakon toga pokazati mu ljubav.

Napraviti kompromis – Ako dete ima napad besa zato što traži nešto što roditelj ne može da mu ispuni, ne treba mu po svaku cenu ispuniti želju, već naći kompromisno rešenje.

Ono što je zadatak roditelja u ovom periodu je da shvate da dete ima kognitivni zadatak da razume šta uzrokuje frustraciju. Na taj način uči  da usmerava svoju ljutnju na njen izvor.

Sledeći zadatak je da dete nauči da pokazuje ljutnju prema izvoru frustracije na socijalno prihvatljiv način. Ovo je dug proces i ne očekuje se da dete to odmah nauči, ali je veoma važna lekcija kako bi i tokom adolescencije i odraslog doba znalo da usmerava svoj bes pravilno.

Autor: Ljubica Bogetić –  psiholog, psihoterapeut

eoscentar@gmail.com