Autor: Ljubica Bogetić, psiholog i psihoterapeut, EOS Centar Beograd
Skoro da nema roditelja koji nije makar jednom iskusio napad besa kod svog mališana i našao se u nebranom grožđu. Sa jedne strane voli dete i želi da se ono oseća dobro, a sa druge ne može da kontroliše situaciju i oseća se isfrustrirano.
Zato je važno da razumete kada se javljaju napadi besa, koja je njihova funkcija i šta da radite kada nastanu. Poznavanje određenih razvojnih faza pomaže vam da ih razumete — i da znate da će proći.
Zašto nastaju napadi besa?
Napadi besa nastaju gotovo u svim fazama negacije, ali su najjači u prvoj fazi — koja nastaje oko druge godine života. Taj period može početi već oko godinu i po i trajati do tri i po godine.
Period druge godine poznat je pod nazivom „terrible two“ ili „drama druge godine“ — karakterišu ga snažna osećanja, burno reagovanje i doživljaj da je dete prohodavanjem i govorom steklo nezavisnost, da ima sopstvene planove, prava i sklonosti, ali da je još uvek fizički nemoćno. I upravo ta nemoć ga frustrira.
Karakteristična je jaka želja za nezavisnošću — ali u isto vreme i snažna potreba za blizinom roditelja. Tako možete da vidite dvogodišnjaka koji u jednom trenutku želi sve da uradi sam, a u drugom hvata majku za noge i ne želi ni korak da napravi sam.
Ovo su normalne manifestacije ovog uzrasta. Ali kada se osećanja intenziviraju, a dete još nema dovoljno razvijen govor da ih verbalno izrazi — dolazi do bure u ispoljavanju emocija. Na svako NE, dete može reagovati nekontrolisanim ispoljavanjem ljutnje i tenzije.
Funkcija napada besa
Veoma je važno da roditelji razumeju funkciju napada besa. Deca to ne rade namerno kako bi iznervirala roditelje — njihov psihički aparat jednostavno nije dovoljno razvijen. Nezreli su, nemaju kapacitet za bolje ponašanje, ne mogu da podnesu pritisak i frustraciju — i dolazi do pucanja. Cilj im je da budu nezavisni, a to još uvek ne mogu.
Od roditelja se pre svega očekuje razumevanje i smirenost, kako bi pomogli detetu da što lakše prebrodi taj period.
5 tehnika koje pomažu pri napadu besa
1. Obuzdavanje Roditelji najpre treba da procene koliko je dete u opasnosti da se povredi — i u skladu sa tim fizički ga smire: zagrle, umiju hladnom vodom ili ograniče kretanje na bezbednom mestu.
2. Ignorisanje Ako je moguće, napadu besa treba posvetiti što manje pažnje. Roditelji moraju ostati smireni i preusmeriti svoju pažnju na nešto drugo dok napad ne prođe. Važno je ignorisati ponašanje — ali ne dete kao osobu. Kada napad prođe, obavezno pokazati mu ljubav.
3. Skretanje pažnje Ovoj strategiji se pribegava naročito na javnim mestima, i može biti delotvorna kod radoznale dece. Skretanjem pažnje fokus se pomera sa izvora frustracije na nešto drugo — i napetost se smanjuje.
4. Izolacija Ako napad besa posle dužeg vremena ne prestaje i dete je starije od tri godine, korisno ga je odvesti na neko bezbedno, mirno mesto gde može da izbaci frustraciju i smiri se. Nakon toga — obavezno pokazati mu ljubav.
5. Kompromis Ako dete ima napad besa jer traži nešto što roditelj ne može da ispuni — ne treba mu po svaku cenu ispuniti želju, ali ni odbiti bez objašnjenja. Pronađite kompromisno rešenje koje dete može da prihvati.
Šta je zadatak roditelja u ovom periodu?
Zadatak roditelja je da pomognu detetu da razume šta uzrokuje frustraciju — i da postepeno uči da usmerava svoju ljutnju na njen izvor na socijalno prihvatljiv način.
Ovo je dug proces i ne očekuje se da dete to odmah nauči. Ali to je jedna od najvažnijih lekcija koja će mu — i tokom adolescencije i u odraslom dobu — pomoći da pravilno usmerava bes i gradi zdrave odnose.
Važna napomena: Nije dobro kažnjavati dete zbog napada besa, ali ni ispunjavati svaku želju. Takođe, u ovom periodu nije preporučljivo ostavljati ga previše samog ili pretiti ostavljanjem — jer deca u ovoj fazi imaju pojačan strah od separacije.
Napadi besa koji traju duže ili su veoma intenzivni?
Ako su napadi besa kod vašeg deteta veoma česti, intenzivni ili traju i posle četvrte godine — to može biti signal da dete treba stručnu podršku.
U EOS Centru na Novom Beogradu radimo sa decom koja imaju teškoće sa regulacijom emocija kroz psihoterapiju dece i biofeedback terapiju koja uči nervni sistem kako da se smiri.
📍 Bulevar Mihaila Pupina 10ž, Novi Beograd ✉ eoscentar@gmail.com
Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut, EOS Centar Beograd
Get Social