Svaki problem ima svoje rešenje.

Život u zoni preživljavanja i svakodnevna borba za egzistenciju većinu ljudi dovodi u stanje hronične zabrinutosti za budućnost. Posledice hroničnog stresa mogu biti štetne i za psihičko i za fizičko zdravlje — ali i za međuljudske odnose.

U svakoj opasnoj situaciji telo reaguje na stres podizanjem krvnog pritiska i pojačanom aktivnošću čula. Ta reakcija nas štiti i pomaže nam kada smo u realnoj opasnosti. Ali kada opasnost prođe — ili je zapravo nikada ni nije bilo — a osećaj zabrinutosti i napetosti traje duže vreme, to može potpuno da iscrpi organizam i stvori pogodno tlo za mnoge bolesti i psihosomatska oboljenja.

Uzroci stresa

Kada govorimo o stresu, mislimo pre svega na razumevanje i rešavanje i uzroka i posledica. Zvanična medicina i psihijatrija najviše se bave saniranjem posledica, dok psihoterapeute mnogo više zanimaju uzroci koji dovode do hroničnih stresnih stanja.

Uzroci stresa mogu biti realne problemske situacije — rešive ili nerešive.

Rešivi i nerešivi problemi

Kada procenimo da je neka situacija rešiva, aktivno se angažujemo da je promenimo — i osećamo se bolje. Pasivno povlačenje i čekanje da se problem sam od sebe reši obično ne donosi poboljšanje, već produžava efekte hroničnog stresa i zabrinutosti.

Situacije koje ne možemo da promenimo trudimo se ili da izbegnemo, ukoliko je to moguće, ili da prihvatimo. I samo prihvatanje problema je rešenje — jer prestajemo da trošimo energiju na nešto što ne možemo promeniti i usmeravamo je ka nečemu konstruktivnijem. Rezultat je bolji osećaj i veća smirenost.

Ljudima koji previše imaju potrebu da drže sve pod kontrolom obično je najteže da prihvate da nešto ne mogu promeniti. Ali upravo tu fazu — prihvatanje — mnogi opisuju kao prekretnicu.

Misao da svaki problem ima svoje rešenje ima smisla upravo u ovom kontekstu: važno je realno sagledati situaciju i proceniti da li je rešiva ili nerešiva.

Burnout — primer iz prakse

Jedan klijent došao je na terapiju sa sindromom sagorevanja na poslu. Pored svakodnevnih obaveza i velike odgovornosti, trošio je ogromnu količinu energije na lošu komunikaciju sa nadređenim.

Njegov šef je bio veoma agresivan — često ga je kritikovao i zastrašivao, a skoro nikada nije pohvaljivao, čak ni kada su rezultati bili dobri. Situacija je dovela do toga da je klijent, uprkos tome što voli posao i ima dobru platu, počeo da razmišlja o otkazu.

Posledice nisu ostale samo na poslu. Počeli su problemi sa krvnim pritiskom, sve češće svađe sa porodicom i prijateljima, osećaj potpune iscrpljenosti i želja da sve napusti.

Prihvatanje kao put izlaska

Tokom terapijskog procesa klijent je shvatio: šta god uradio, njegov šef će uvek biti isti — i bio bi takav prema bilo kome. Naučio je da ga prihvati takvim kakav je.

Drugi korak bio je naučiti kako da ga šefovi postupci više ne povređuju — kako da se on sam oseća dobro, bez obzira na to šta šef radi ili govori. To je možda i najteži korak. Jer postupci koje nam drugi nanose često asociraju na neku drugu važnu osobu iz prošlosti koja nas je povredila. Taj osećaj može narušiti samopouzdanje, a zatim izazvati i krivicu zbog toga što smo uopšte dozvolili da nas to pogodi. I tako se vrtimo u začaranom krugu.

Kada je savladao taj korak, klijentu je postalo mnogo lakše. Prihvatio je da tu, gde je trenutno, ne može mnogo promeniti spolja — ali može promeniti sebe, svoju percepciju te iste situacije, i osećati se bolje. A kada se čovek oseća dobro, u stanju je i konstruktivnije da razmišlja o dugoročnim rešenjima.

Prihvatanjem problema i oslobađanjem od krivice povratio je energiju, smirenost i sposobnost da realno sagleda situaciju — i uzroke stresa, i posledice koje je hronični stres imao po njegovo zdravlje i produktivnost.

Osećate da ste u sličnom začaranom krugu?

Hronični stres retko prolazi sam od sebe. Ako osećate da ste iscrpljeni, da iste situacije iznova guraju iste dugmete — individualna psihoterapija može biti prostor u kome počinjete da razumete uzroke i izlazite iz tog kruga.

U EOS Centru na Novom Beogradu radimo sa burnoutom, anksioznošću i hroničnim stresom. Možemo vam pomoći i kroz biofeedback terapiju koja direktno uči nervni sistem kako da se smiri.

📍 Bulevar Mihaila Pupina 10ž, Novi Beograd ✉ eoscentar@gmail.com

Zakažite seansu →

Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut, EOS Centar Beograd