Naučite kako da se opustite

Savremani način života, preplavljenost stresom i borba za preživljavanjem dovodi do toga da razvijamo niz psihosomatskih poremećaja kao što su anksiozni poremećaji, burn out sindrom, zdravlje3menadžerski sindrom. Ne retko su praćeni sa simptomima napada panike, različitih fobija, tenzione glavobolje, visokog krvnog pritisaka, nesanice i sl.

Anksioznost

Anksiozni poremećaji nastaju kao rezultat više faktora kao što su: nasleđe, nagomilan stres, postavljanje visokih zahteva, perfekcionizam, potiskivanje emocija, iskrivljena uverenja, nedostatak asertivnosti…

Većina ovih faktora su rezultat vaspitnih postupaka i odnosa roditelja prema deci koji dovode do sklopa ličnosti sklonom rigidnom mišljenju, nesigurnosti, perfeksionizmu….

Dobra stvar u ovome je da većinu ovih osobina i uverenja možete da ispravite u odraslom dobu, kroz rad na sebi.

Duboka relaksacija

Jedan načina rada na sebi jeste i davanje dozvole sebi da se opustite. Ljudi skoji su skloni da budu radoholici, opuštanje obično smatraju kao gubljenje vremena koje bi mogli da provedu u radu. Ono što je činjenica jeste da opušten um ima znatno bolji kapacitet za rad i koncentraciju, nego um koji je izmoren i pretrpan sa puno informacija. Znači, ne samo da nije gubljenje vremena, već je i važan deo boljeg učinka posla.

Sposobnost opuštanja nije samo povremeno gledanje TV-a i spavanje, već redovno upražnjavanje neke forme duboke relaksacije. Kada smo duboko relaksirani, naš mozak radi na alfa moždanim talasima, koji dovode celo telo i um u psihofizičku stabilnost. Alfa stanje uma se još naziva i stanjem zdravlja. Znači, barem 20 minuta dnevno provedenih u alfa stanju doprinosi zdravijem funkcionisanju celog organizma.

zdravlje4

Rezultati

Oni koji se prepoznaju u ovim simptomima trebalo bi da nauče i primenjuju neke od  tehnike duboke relaksacije, kao što su sport, joga, meditacija, vizuelizacija, vežbe disanja, progresivna relaksacija, smirujuća muzika…. Kao rezultat duboke relaksacije dolazi do:

  • usporavanja disanja i srčanog ritma, snižavanja krvnog pritiska
  • ublažavanja anksioznosti i akumulacije stresa
  • povećanja energije i produktivnosti
  • poboljšanja koncentracije i pamćenja
  • jačanja samopouzdanja
  • većeg kontakta sa svojim osećanjima

Pridavanje značaja svim ovim faktorima i promena načina života ne samo da doprinose boljem zdravlju i psihofizičkom stanju, već i povećavaju koncentraciju i pamćenje, i dobrinose većoj kreativnosti i efikasnosti u poslu.

Autor: Ljubica Bogetić – Ma psiholog, psihoterapeut

eoscentar@gmail.com