zavisnostOdhraneKada govorimo o problemima bolesti zavisnosti obično prvo posmislimo na zavisnost od psihoaktivnih supstanci, a i na sve više rasprostranjene različite oblike nehemijskih zavisnosti poput kocke i igara na sreću, interneta, seksa, novca i kupovine… Ono što je do skoro manje bilo prepoznato, a ima sve oblike bolest zavisnosti jeste prekomerno unošenje hrane. Budući da je uzimanje hrane nagonska radnja i predstavlja nagon za samoodržanjem, poremećaj ovog nagona može da dovede do negovog smanjivanja ili bolesne proždrljivosti. U svim slučajevima zavisnosti prisutna je preokupiranost supstancom od koje postoji zavisnost, osećaj neodoljive potrebe za njom, gubitak kontrole, psihička kriza, sužavanje interesovanja na polje zavisnosti, a značajan procenat posle lečenja pravi recidiv, odnosno vraća se svojoj zavisnosti. Isti simptomi sreću se i kog preterano gojaznih ljudi.

Prisutan je gubitak kontrole nad upotrebom hrane, sužavanje interesa na polje zavisnosti – teme mršavljenja, dijeta… zatim psihička kriza kroz nesposobnost da se promeniti uobičajeni odnos prema hrani. Dovoljno je samo da se počne sa dijetom kako bi odmah opalo raspoloženje, pojavila se razdražljivost i za nekoliko dana ili nedelja, dolazi do recidiva.

Problem prejedanja i suvišnih kilograma godinama se posmatrao više kao medicinski problem, a manje kao psihološki. Danas, istraživanja pokazujuju da zavisnost od prekomernog uživanja u hrani i zavisnost od psihoaktivnih supstanci imaju istu neurološku aktivnost u mozgu, odnosno aktiviraju se delovi mozga zaduženi za uživanje, pa tako ovaj problem dobija potpuno novi pristup u lečenju.

Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut