Autorka: Ljubica Bogetić, psiholog i psihoterapeut, EOS Centar Beograd
Objavljeno u BGonline
Ono što čini porodice disfunkcionalnima je obično neki skriveni problem, neka porodična tajna o kojoj ne sme da se govori, lažno ulepšavanje realnosti, zabrana na pokazivanje osećanja i sopstvenog mišljenja. Deca kao intuitivna bića to osećaju — ali nemaju kome da kažu, niti imaju dozvolu roditelja da na bilo koji način pokažu svoja osećanja.
Kada pričamo o disfunkcionalnim porodicama, ljudi često pomisle na razvedene brakove, siromašne porodice ili one za koje svi znaju da imaju neki očigledan problem. Ali mnogo je češći primer naizgled „finih porodica“ — koje sa strane svi ocenjuju kao primerene i dobrotujeće, a u pozadini postoji prećutni problem zbog koga dete razvija simptom koji ukazuje na poremećaj u odnosima i strukturi porodice.
Kada takvo stanje dugo traje, obično se razvija psihosomatski problem kod deteta — to je njegov način da ispolji potisnuta i zabranjena osećanja, ali i da na neki način pokuša da reši problem u porodičnim odnosima.
Duple poruke
Jedan dečak je još kao mali često osećao netrpeljivost između roditelja u svojoj kući. Roditelji su se trudili da glume pred decom da je sve u najboljem redu — pred drugima su uvek bili zajedno, ali hladni i distancirani. Uveče bi se svađali kada deca odu na spavanje, misleći da ih niko ne čuje.
Dete je godinama dobijalo duple poruke i nije znalo kome da veruje — onome što oseća ili onome što mu roditelji govore.
Strah od razvoda
Spolja gledano dete je delovalo potpuno u redu. Išlo je u školu, bio je miran i dobar đak, nastavnici su ga voleli, a vršnjaci dobro prihvatali. Ali sa druge strane bio je povučen, ništa nije pričao o sebi i svojoj porodici, roditelje bi uvek predstavljao kao idealne.
Ubrzo se utvrdilo da ima opsesivno-kompulsivni poremećaj i strahove zbog kojih nije mogao da spava noću. Krenuo je na terapiju i sve je počelo da se smiruje — ali kad god bi brak mame i tate bio u krizi, strahovi su se uprkos terapiji ponovo vraćali ili pojačavali. Tada bi roditelji bili okupirani njegovim problemom — i tako je postignut prećutni cilj: porodica ostaje na okupu.
Roditelji su uporno izbegavali porodičnu i bračnu terapiju i slali samo dete kod psihoterapeuta. Dete je i na terapiji predstavljalo svoje roditelje kao idealne — dok u jednom trenutku nije isplivao pravi uzrok: strah od razvoda roditelja, koji je bio u osnovi svih drugih strahova.
Dete je toliko potisnulo taj strah i emocionalno otupelo, da nije prepoznavalo sopstvena osećanja, niti ih je bilo svesno. Ali osećanja su kao voda — uvek nađu svoj put. U ovom slučaju, put su pronašla kroz opsesivno-kompulsivne misli.
Balkanski mentalitet i sramota od traženja pomoći
Dug je put dok dete ne razvije emocionalnu inteligenciju koja je godinama bila zapostavljana i ne počne otvoreno da pokazuje emocije. Isto tako dug je put da roditelji osveste neophodnost traženja pomoći i važnost otvorenog razgovora o problemima.
Balkanski mentalitet ostavlja duboki trag i na današnje generacije. Mnoge je sramota da kažu da imaju problem i otvoreno potraže pomoć — plaše se šta će drugi da kažu, da ih neko ne osudi, da ne budu viđeni kao neuspešni. Umesto toga, ćute, trpe, glume, takmiče se sa okolinom ko je bolji i uspešniji — ostavljajući dugoročne posledice sopstvenoj deci.
Ovakvi roditelji često veruju da rade najbolju moguću stvar tako što deci daju lažnu sliku realnosti — misleći da je za decu bolje da ništa ne znaju jer su mala i treba ih zaštititi. Ono što praksa pokazuje je upravo suprotno: deca uvek treba da znaju istinu, kakva god da je — samo na njima prilagođen način. Tek kada znaju i razumeju realnost, znaće i šta sa njom da rade.
Prepoznajete nešto od ovoga u svojoj porodici?
Disfunkcionalni obrasci ne moraju biti dramatični da bi ostavili trag. Ako osećate da u vašoj porodici postoje teme o kojima se ne govori, ili primetite da dete razvija simptome koje ne razumete — porodična psihoterapija i individualna psihoterapija mogu biti prostor gde počinjete da razumete te obrasce i menjate ih.
U EOS Centru na Novom Beogradu radimo sa porodicama, parovima i pojedincima.
📍 Bulevar Mihaila Pupina 10ž, Novi Beograd ✉ eoscentar@gmail.com
Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut, EOS Centar Beograd
