Četvrti tip temperamenta, pored osetljivog, aktivnog i radoznalog su prijemčiva deca. Kao što smo i ostale tipove opisali, tako ćemo i u ovom poslednjem skrenuti pažnju kako na osobine temperamenta, tako i na strategije za smanjivanje otpora i stimulisanje saradnje, a sve u cilju pokretanja prirodnih potencijala svakog deteta.
Ova deca žele da znaju šta će se kad dogodoti i šta mogu da očekuju. Kada razumeju ovaj tok, spremni su na saradnju. Oni moraju da imaju tačno utvrđeno vreme za obroke, spavanje, igranje, vreme za mamu i tatu, za izlazak…
Imaju dobru prirodu, veoma su pažljivi i generalno lako sarađuju. Dobro odgovaraju na podršku i ohrabrenja kao što su – “sada je vreme da se uradi…” ili “sada ćemo da radimo…”
Sve dok se ne radi o nekoj velikoj promeni pokazuju najviši nivo saradnje.
Kao i osećajnoj deci potrebno im je više vremena da nešto urade ili promene. Nisu tako brzi i pokretljivi kao ostala deca. Treba im ponavljanje i sigurnost da je sve unapred isplanirano.
Za razliku od aktivne dece, nemaju potrebu da budu vođe, već im je potrebno da posmatraju i gledaju i to je njihov način učestvovanja. Na taj način oni razvijaju interesovanje za nešto. Dok posmatraju drugu decu kako se igraju, oni se ne osećaju isključeno, kao što bi druga deca, već aktivnost doživljavaju kroz druge i na kraju će poželeti i da učestvuju.
Prijemčiva deca često mogu da budu zanemarena od roditelja i vaspitača jer su tiha, mirna i nisu preterano zahtevna, u odnosu na drugu decu. Zato i pored toga što ne traže puno pažnje treba obratiti pažnju na njih, nežno ih motivisati da rade stvari i da im se pruži izazov, čak iako bi radije spavali ili ostali kući. Potrebni su im zadaci za izvršavanje. Odbijanje nije razlog da se nešto ne uradi jer oni inače ne vole promene i neće želeti da urade nešto novo. Kada pružaju otpor, budite brižni i nemojte ih terati da na silu nešto rade. Zapamtite, i samo posmatranjem oni učestvuju onoliko koliko im je potrebno na nivou koji im je dovoljan.
Ova deca ne vole da ih neko prekida. Ponavljanje im pruža sigurnost i žele da završe stvari do poslednjeg detalja.
Njihov otpor je uglavnom pasivan jer ne žele da naprave problem ili izazovu neprijatnosti. Veoma se trude da ne razočaraju roditelje i ne budu odbačeni. Zato je za njih dobro da nauče s vremena na vreme da pruže otpor i da shvate da neće biti odbačeni čak i kada razočaraju roditelje.
Ova deca očekuju da budu voljena i potrebni su im rituali pokazivanja ljubavi, kako bi mogli da osete svoju vrednost i povezanost sa svojim roditeljima. 
To je veoma važno za svu decu, a naročito za prijemčivu, jer samo sećanje na vreme kada smo bili voljeni i podržavani od roditelja pruža visok nivo energije i sigurnosti kasnije u životu. Zanimljivi i toplinom ispunjeni rituali stvaraju naročita sećanja i očekivanja, a daju veliku sigurnost u detinjstvu i ostatku života.
Sva ponašanja koja se ponavljaju, rutine i rituali stvaraju nam osećaj ritma u životu. Svoj deci treba ritam, da znaju šta sledi i šta će se dogoditi, a prijemčivoj deci je to izuzetno potrebno da bi izašli iz svoje čaure i izrazili svoje unutrašnje darove i talente. Kada dobiju ritam, u stanju su da razviju veoma dobre organizacione sposobnosti. Mogu da stvore red i da ga održe. Veoma su saosećajni, empatični i znaju kako da uteše, ohrabre i pruže podršku. Smireni su i praktični i mogu da prevaziđu velike prepreke da bi ostvarili cilj.
Zato emocionalna i socijalna inteligencija roditelja je od izuzetne važnosti za rani razvoj dece. Roditelji moraju da shvate da nisu sva deca ista, da postoje različiti temperamenti i tipovi dece i shodno tome prilagoditi potrebe, odnos i stimulisanje deteta. Cilj je pomoći detetu da se razvije u samostalnu i autonomnu ličnost, ali putevi do tog cilja mogu biti različiti. Zato, isti način vaspitanja sa različitom decom u istoj porodici ne daje uvek iste rezultate. Svi su različiti i to zahteva prilagođavanje.
Priredila: Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.