Autorka: Ljubica Bogetić, psiholog i psihoterapeut, EOS Centar Beograd

Objavljeno u – BGonline

Na psihoterapiju često dolaze ljudi koji su žrtve odnosa sa osobama različitih poremećaja ličnosti — a da toga nisu ni svesni. Takve osobe naizgled mogu izgledati potpuno normalno u širem okruženju, dok su u suštini nestabilne i nepredvidive. Upravo to čini njihovo ponašanje tako zbunjujućim: u jednom momentu se ponašaju sasvim normalno prema svima, a u drugom potpuno nenormalno prema osobama sa kojima su u bližem odnosu.

Raspon takvog ponašanja je širok — od suptilnog manipulisanja i nametanja osećaja krivice, do otvorene agresivnosti i stvaranja različitih socijalnih problema drugima.

Osećaj krivice

Osobe koje su u bližem kontaktu sa takvim ljudima mogu duže vreme biti potpuno zbunjene. Osećaju krivicu, veruju da su nešto pogrešile, da su svojim ponašanjem nekako dovele drugu osobu do takvih reakcija. Stalno se preispituju i pokušavaju da urade sve kako bi izbalansirale taj odnos.

Sve vreme se osećaju nesigurno, uznemireno, napeto — nikad dovoljno dobro. To dovodi do velikog iscrpljivanja koje može imati i ozbiljne zdravstvene posledice.

Ali tada počinje da radi nagon preživljavanja. Počinju da razmišljaju kako da se spasu i izađu iz takvog odnosa. To je trenutak kada se obično javljaju na psihoterapiju — počinju da sagledavaju situaciju, vraćaju samopouzdanje i donose odluke koje su u korist njihovog zdravlja.

Primer iz prakse — gubitak samopouzdanja u ljubavnoj vezi

Jedna devojka je bila u odnosu sa momkom koji je u jednom momentu pričao kako je puno voli i ne može bez nje, a u drugom je optuživao za svaki, po njemu, pogrešan korak u komunikaciji. Ona je stalno morala da mu se pravda i dokazuje šta je mislila.

Nije mogla da izađe iz tog odnosa. Stalno se osećala krivom i odgovornom za svako njegovo depresivno raspoloženje. To ju je jako iscrpljivalo — izgubila je samopouzdanje, udaljila se od prijatelja, počela sve slabije da prati studije.

Primer iz prakse — toksično prijateljstvo

Druga devojka je imala sličan odnos sa drugaricom koja je često dolazila u konflikte sa drugima. Uvek je pričala kako su je svi izdali i prekidala je odnose — ali ne i sa njom. Do jednog momenta kada je počela da je optužuje da je za nešto kriva, da joj nije pravi prijatelj, da ima loše namere.

Devojka se osećala veoma uznemireno, zbunjeno i povređeno. Nije znala šta je pogrešila — ponašala se normalno kao i uvek, govorila iskreno kao i uvek. Ali reakcija je bila burna: da je nešto skrivila i da treba da pati zbog toga. Bila je toliko uznemirena da je jedino o čemu je razmišljala bilo kako da izađe iz tog odnosa.

Primer iz prakse — emocionalna ucena u porodici

Treći momak je imao majku sa sličnom konstrukcijom ličnosti. Na momente je bila dobra i ljubazna, a kada bi osetila da joj dete izmiče kontroli, pretvarala se u progonitelja — optuživala ga, pričala ružno o njemu bliskim ljudima, činila ga da se oseća loše, nesigurno, krivo. Ili bi ulazila u ulogu žrtve i emocionalno ucenjivala.

Granične ličnosti

Sva tri primera karakteriše odnos sa osobama graničnog poremećaja ličnosti. Nažalost, takve osobe se veoma retko odlučuju za lečenje i psihoterapiju — smatraju da problem nije u njima, već u drugima. Samo pod velikim pritiskom okoline ponekad dođu na terapiju, i to uz velike otpore, uglavnom optuživši druge za sopstvene probleme.

Često su to nezrele ličnosti koje reaguju impulsivno, emocionalno su nestabilne i zavisne, imaju neadekvatan bes, strah od bliskosti i napuštanja, i burne odnose sa drugima — od prijateljstva do neprijateljstva. U suštini, ni njima nije lako: osećaju se jako prazno, imaju nestabilan identitet i stalno im je potrebna potvrda od okoline. Ali za ljude oko sebe su izuzetno teški — i na kraju oteraju od sebe upravo one koji su im bili najbliži. Tako potvrđuju sopstveni strah od ostavljanja i uverenje da ne vrede.

Kada je potrebna pomoć

Ono što u terapiji najčešće srećemo su upravo „žrtve“ takvih odnosa. I njima je potrebna pomoć — da izađu iz takvog odnosa, povrate samopouzdanje, razreše nametnuti osećaj krivice i krenu da žive svoj život slobodni od nje.

Osećate li se stalno krivo u nekom odnosu?

Ako se prepoznajete u ovim primerima — ako se u nekoj vezi, prijateljstvu ili porodičnom odnosu stalno osećate nesigurno, krivo i iscrpljeno — individualna psihoterapija može biti prostor u kome počinjete da razumete dinamiku tog odnosa i vraćate sebe.

U EOS Centru na Novom Beogradu radimo upravo sa ovim temama — kroz transakcionu analizu koja posebno dobro otkriva obrasce žrtve, spasioca i progonitelja u odnosima.

📍 Bulevar Mihaila Pupina 10ž, Novi Beograd ✉ eoscentar@gmail.com

Zakažite seansu →

Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut, EOS Centar Beograd