Nametnut osećaj krivice narušava zdravlje

Često na psihoterapiju dolaze ljudi koji su žrtve odnosa sa različitim poremećaja ličnosti, a da toga nisu ni svesni… Neki od takvih su naizgled socijalno potpuno normalno mogu da izgledaju, a u suštini da budu potpuno nestabilni i nepredvidivi…. Ponašanje tih osoba utoliko je zbnjujuće što se u nekom momentu ponašaju normalno prema širem okruženju, a u drugom potpuno nenormalno prema osobama sa kojima su u bližemo odnosu… od toga da često manipulišu nabacujući osećaj krivice drugim osobama do toga da mogu da budu i nasilni i agresivni, da naprave razne društvene probleme drugim osobama…

Osećaj krivice

Osobe, koja su u bližem kontaktu sa takvim osobama, mogu duže vreme da budu potpuno zbunjene, da oseća krivicu, da su nešto pogrešile,lj2 da su nekim svojim ponašanjem dovele drugu osobu do toga da se tako ponaša… stalno se preispituje i pokušavaju da uradi sve da izbalansira taj odnos… Sve vreme se osećaju nesigurno, uznemireno, napeto, nikad dovoljno dobro… To je dovodi do velikog iscrpljivanja koje može da ima i zdravstvene posledice. Ali, tada počinju da im radi i nagon preživljavanja i počinju da razmišljaju i kako da se spasu i izađu iz takvog odnosa… To je momenat kada se obično javlaju na psihoterapiju, počinju da sagledavaju situaciju, vraćaju samopouzdanje i donose odluke koje su u korist njihovog zdravlja.

Gubitak samopouzdanja

Jedna devojka je tako bila u odnosu sa momkom koji je u jednom momentu pričao kako je puno voli i ne može bez nje, a u drugom je optuživao za svaki po njemu pogrešan korak u komunikaciji, gde je ona stalno morala da mu se pravda i dokazuje šta je mislila… Nije mogla da izađe iz tog odnosa, stalno se osećala krivom i odgovornom za svako njegovo depresivno raspoleženje… To ju je jako iscrpljivalo, izgubila je samopouzdanje, odaljila se drugih ljudi, bila sve slabija na studijama…

Druga devojka je imala takav odnos sa drugaricom, koja je često imala konfliktan odnos sa drugim drugaricama. Često je pričala kako su je svi izdali, prekidala je odnose sa drugima, ali ne i sa njom do jednog momenta kada je počela da je optužuje da je za nešto kriva, da joj nije pravi prijatelj, da ima loše namere… Devojka se osećala veoma uznemireno, zbunjeno, povređeno, ne zna šta je pogrešila, sve je radila da joj pomogne, ponašala se normalno kao i uvek, govorila sve iskreno kao i uvek… ali reakcija je bila vrlo burna, da je nešto skrivila i da treba da pati zbog toga. Bila je toliko uznemirena da je samo razmišljala kako daizađe iz takvog odnosa.

Emocionalna ucena

Treći momak je imao majku sa sličnom konstrukcijom ličnosti. Na momente je bila dobra i ljubazna,a u drugom momentu, kada se osetila da mu dete izmiče kontroli, postaje progonitelj koji ga optužuje, ili pričao o njemu ružnonjemu bliskim i važnim ljudima, čini ga da se oseća loše, nesigurno, krivo… Ili ulazi u ulogu žrtve i emocionalno ucenjuje.

Sve ove primere karakteriše odnos sa graničnim osobama. Na žalost, takve osobe se vrlo retko odluče za lečenje i psihoterapiju, oni ne smatraju da imaju problem već misle da je problem u drugima… Vrlo retko pod velikim pritiskom okoline mogu da dodju na terapiju uz velike otpore gde uglavnom optužuju druge za svoje probleme….

Nezrele ličnosti

Često su to vrlo nezrele ličnosti, koje reaguju impulsivno, emotivno nestabilni i zavisni, imaju neadekvatan bes, strah od bliskosti i napuštanja, burne odnose sa drugima od prijateljstva do neprijateljstva…. U suštini njima uopšte nije lako, oni se osećaju jako prazno, imaju nestabilan identitet, stalno su obuzeti sobom i stalno su im potrebni drugi da im potvrđuju ko su. Ali, su za okolinu jako teški ljudi i kad tad oteraju od sebe one koji su im bliski. Tako potvrđuju svoj strah od ostavljanja i uverenje da ne vrede…

Ono što u terapiji srećemo su „žrtve“ takvih ljudi i odnosa. Njima takođe treba pomoć kako da izađu iz takvog odnosa, povrate samopouzdanje, rezreše nametnut osećaj krivice i krenu da žive svoj život oslobođen krivice.

Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut