Trauma nije uvek posledica jednog velikog događaja. Nekada nastaje tiho – kroz odnose, porodične obrasce ili ponavljana iskustva. Razumevanje različitih vrsta trauma pomaže nam da bolje sagledamo sopstvenu priču i da krenemo putem isceljenja.
Relaciona trauma
Relaciona trauma nastaje kada osoba u najbližim odnosima doživi povredu poverenja, sigurnosti ili emocionalne povezanosti. Najčešće je povezana sa detinjstvom, ali se može javiti i kasnije kroz iskustva u partnerskim ili prijateljskim odnosima.
Na primer to može da bude dete koje raste uz roditelja emocionalno nedostupnog. Kasnije kao odrasla osoba može da razvije osećaj da ne zaslužuje ljubav i da ima teškoće u bliskim odnosima.
Ili osoba koja raste uz roditelja koji pokazuje narcisoidne crte ličnosti i koristi manipulaciju dolazi do ozbiljne povrede u razvoju detetovog osećaja identiteta i sigurnosti.
Razvojna trauma
Razvojna trauma oblikuje se tokom ranog detinjstva, kada nedostaje dovoljno sigurnosti, stabilnosti i podrške da dete razvije zdrav osećaj sebe. Nije nužno vezana za jedan događaj, već za ponovljene, kumulativne stresore u detinjstvu. Ove traume oblikuju osnovne uverenja o sebi i svetu:
„Ne mogu da verujem da će me neko podržati.“
„Moja osećanja nisu važna.“
„Moram biti jak/a da bih bio/la voljen/a.“
Na primer dete koje je moralo da „odrasta prerano“ i da preuzme odgovornost za druge može kasnije u životu da oseća da nikada ne sme da pokaže slabost.
Ili preterano zanemarivanje dodovodi do osećaja da nismo vredni i važni, da naša osećanja nisu važna, da ne zaslužujemo pažnju i ljubav.
Transgeneracijska trauma
Ova trauma prenosi se kroz generacije, nesvesno i suptilno – kroz obrasce ponašanja, emocionalne reakcije i porodične uloge.
Na primer unuci ljudi koji su preživeli rat mogu osećati stalnu anksioznost ili strah od gubitka, iako sami nisu imali direktno traumatsko iskustvo.
Šok trauma
Nastaje nakon jednog naglog i neočekivanog događaja, poput saobraćajne nesreće, elementarne nepogode, iznenadnog gubitka ili nasilja.
Na primer osoba koja je preživela zemljotres može imati simptome poput nesanice, osećaja nesigurnosti ili paničnih napada.
Kompleksna trauma
Nastaje kao posledica dugotrajne izloženosti nepovoljnim iskustvima, najčešće u detinjstvu (zanemarivanje, zlostavljanje, hronični stres).
Na priemr osoba koja je godinama živela u porodici sa nasilnim roditeljem može razviti poteškoće u regulaciji emocija, samopoštovanju i odnosima.
Sekundarna ili vikarijantna trauma
Pogađa ljude koji se profesionalno ili lično susreću sa traumatskim iskustvima drugih. Često je prisutna kod zdravstvenih radnika, terapeuta, spasilaca, ali i članova porodice žrtava.
Primer su psihoterapeuti, socijalni radnici, doktori… koji dugo rade sa ljudima koji su preživeli teške životne situacije, zlostavljanje, može početi da oseća anksioznost i iscrpljenost.
Kolektivna trauma
Nastaje kada čitava zajednica ili društvo prolaze kroz traumatsko iskustvo, poput rata, pandemije, genocida ili ekonomskih kriza.
Skoriji primer je pandemija COVID-19 koja je ostavila trag na kolektivnom nivou – kroz povećanu anksioznost, nesigurnost i osećaj gubitka kontrole.
Zašto je važno razumeti vrste trauma?
Razumevanje različitih trauma daje nam mapu za isceljenje. Trauma ne znači kraj priče, već poziv da se zaustavimo, oslušnemo sebe i pronađemo nove načine da živimo sa više sigurnosti i slobode.
Psihoterapija je prostor u kojem možemo:
- da osvestimo obrasce,
- da povežemo prošla iskustva sa sadašnjim reakcijama,
- da naučimo nove načine odnosa prema sebi i drugima.
Isceljenje traume je proces, ali je moguć – i svaka spoznaja je korak ka unutrašnjem miru.
Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut
eoscentar@gmail.com
