Autor: Ljubica Bogetić, psiholog i psihoterapeut, EOS Centar Beograd

Savremeni način života, preplavljenost stresom i svakodnevna borba za egzistenciju dovode do toga da razvijamo niz psihosomatskih poremećaja — anksiozne poremećaje, burnout sindrom, menadžerski sindrom. Nisu retki ni napadi panike, različite fobije, tenziona glavobolja, visoki krvni pritisak, nesanica.

Anksioznost — odakle dolazi?

Anksiozni poremećaji nastaju kao rezultat više faktora: nasleđe, nagomilan stres, postavljanje previsokih zahteva prema sebi, perfekcionizam, potiskivanje emocija, iskrivljena uverenja, nedostatak asertivnosti.

Većina ovih faktora su rezultat vaspitnih postupaka i odnosa roditelja prema deci — koji dovode do sklopa ličnosti sklonog rigidnom mišljenju, nesigurnosti i perfekcionizmu.

Dobra vest je da većinu ovih osobina i uverenja možete da ispravite u odraslom dobu, kroz rad na sebi.

Duboka relaksacija — zašto je važna?

Jedan od načina rada na sebi jeste davanje dozvole sebi da se opustite.

Ljudi skloni radoholizmu opuštanje obično doživljavaju kao gubljenje vremena koje bi mogli iskoristiti za rad. Ali činjenica je drugačija: opušten um ima znatno bolji kapacitet za rad i koncentraciju nego um koji je izmoren i pretrpan informacijama. Dakle — relaksacija nije gubljenje vremena, već važan deo boljeg učinka.

Sposobnost opuštanja nije samo povremeno gledanje televizije i spavanje — već redovno upražnjavanje nekog oblika duboke relaksacije. Kada smo duboko relaksirani, mozak radi na alfa moždanim talasima koji dovode celo telo i um u psihofizičku ravnotežu. Alfa stanje uma naziva se i stanjem zdravlja. Čak i 20 minuta dnevno provedenih u alfa stanju doprinosi zdravijem funkcionisanju celog organizma.

Tehnike duboke relaksacije

Oni koji prepoznaju kod sebe simptome stresa i anksioznosti trebalo bi da nauče i redovno primenjuju neku od tehnika duboke relaksacije:

  • Sport i fizička aktivnost na otvorenom
  • Joga i meditacija
  • Vizualizacija i imaginacija
  • Vežbe disanja
  • Progresivna mišićna relaksacija
  • Slušanje smirujuće muzike

Rezultati redovne relaksacije

Redovnom praksom duboke relaksacije dolazi do:

  • Usporavanja disanja i srčanog ritma, snižavanja krvnog pritiska
  • Ublažavanja anksioznosti i akumuliranog stresa
  • Povećanja energije i produktivnosti
  • Poboljšanja koncentracije i pamćenja
  • Jačanja samopouzdanja
  • Većeg kontakta sa sopstvenim osećanjima

Promena načina života i pridavanje značaja ovim faktorima ne samo da doprinose boljem zdravlju i psihofizičkom stanju — već povećavaju i kreativnost i efikasnost u poslu.

Stres i anksioznost koji ne prolaze sami od sebe

Ponekad tehnike relaksacije nisu dovoljne — posebno kada anksioznost ima dublje korene u životnim iskustvima i obrascima razmišljanja.

U EOS Centru na Novom Beogradu radimo sa stresom, anksioznošću i burnoutom kroz individualnu psihoterapiju i biofeedback terapiju — koja direktno uči nervni sistem kako da se vrati u stanje ravnoteže.

📍 Bulevar Mihaila Pupina 10ž, Novi Beograd ✉ eoscentar@gmail.com

Zakažite seansu →

Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut, EOS Centar Beograd