Kada na edukacijama za roditelje analiziramo kako su se vaši roditelji ponašali prema vama i uporedimo sa vašim ponašenjem prema svojoj deci, možemo da primetimo da ljudi najviše žele da kids-2782666_960_720 promene poruke koje su sami dobijali od svojih roditelja, a nije retko da i sami u trenucima besa iste takve poruke upute i svojoj deci. Te poruke se najviše odnose na negativne poruke usmerene na nečiju ličnost, kao što su: glup /si, nisi dobar/a, loš/a si, nesposoban/a si, smotan/a si… kao i još grublje etikete kao što su pogrdni nazivi ili nazivi životinja…

Najveći broj poruka koje dobijamo tokom odrastanja od važnih odraslih ljudi, obeležava živote mnogih ljudi i utiču na njihovu sliku o sebi, drugima I svetu kao i na njihovo kasnije donošenje odluka o važnim životnim pitanjima.

Veliki broj ljudi se sa tugom sećaju svih „etiketa“ koje su dobijali tokom odrastanja, i želeli bi da to promene u svom odnosu prema deci. Ima i onih koji ih nisu osvestili, i koji nastavljaju da ponavljaju modele svojih roditelja i upućuju deci iste one poruke koje su i sami dobjali. U svakoj varijenti sve te poruke imaje velike posledice na građenje ličnosti dece, njihovu sliku o sebi i odnose sa drugima, a kasnije i prema svojoj deci.

Jedna klijentkinja, dok je analizirala odnos svog oca prema njoj, shvatila je zašto se oseća toliko nesigurno na poslu, iako postiže dobre rezultate – „Toliko mi je često otac govorio „glupačo“, ponekad čak i od milja, da sam celo školovanje provela sa uverenjem da sam glupa, pa čak iako sam odličan đak… Mislila sam da je to verovatno zbog toga što sam bila samo vredna, ali ne i pametna. Sada kada sam unapređena na poslu, takođe imam utisak da ja to nisam zaslužila, da ja ne vredim dovoljno za tu poziciju, da oni mene hoće da izigraju i da pokažu kako sam ja glupa i nesposobna za tu poziciju…“

Druga klijentkinja, je osvestila da je njena anksioznost i strah od javnog nastupa, povezana sa porukama koje je dobijala od roditelja tokom odrstanja… „Kada sam bila u školi, nikada nisam smela da se javim da postavim pitanje ili  kažem svoje mišljenje i stav javno pred odeljenjem… imala sam veliku anksioznost kada god bih trebala usmeno da odgovaram. Uvek mi je u glavi odzvanjao mamin glas – kozo glupava, nemoj da se praviš pametna, nesposobna si, ti nemaš pojma…. Tek kada sm otišla na studije u inostranstvo, shvatila sam da ni jedno pitanje nije glupo. To što je za osale studente bilo normalno, za mene je postalo veliko otkriće…“

Iako se u našoj kulturi dugo podrazumevalo da je u trenucima ljutnje i besa normalno upućivati „etikete“, kako odraslima tako i deci, važno je da shvatimo da to nije normalno i da svako ima pravo na ličnu vrednost. Čak i kada ste ljuti, kriku treba upućivati isključivo na nečije ponašanje, a ne načiju ličnost.

girl-511884_960_720Poruke koje upućujemo nečijoj ličnosti treba da budu pozitivno afirmisane, a kada želimo da utičemo da se nečije ponašanje promeni možemo da uputimo i kritiku i pohvalu, zavisno od toga da li želimo da određeno ponašanje učvrstimo ili promenimo.

Osvešćivanje roditeljskih poruka je važan korak ka ličnom i roditeljskom razvoju. Tek kada to osvestite moćićete da radite na promenama u sebi, ali i nesvesnim porukama koje upućujete svojoj deci.

Zato, ako želite da vaše dete bude dobro, pametno, sigurno u sebe, sposobno i uspešno, nemojte mu upućivati negativne poruke usmerene na njegovu ličnost, jer time samo negirate njegovo ljudsko dostojanstvo i utičete na stvaranje negativne slike o sebi. Između ostalog, onda ste i kontradiktorni u svojim zahtevima, jer od nekoga kome kažete da je glup ili loš ne možete očekivati da uradi nešto pametno ili dobro… tako sa negativnim etiketama utičete da dete razvije one osbine koje u stvari vi ne želite. Svaka takva poruka ostavlja trag u podsvesti koji se razvija I može da se nosi celoga života, i utiče na ponašanje i razmišljenje ljudi. Naravno, to ne znači da se roditeljske greške nikada ne mogu promeniti. Svaka odrasla osoba može da odluči da radi na sebi i promeni stare programe i zaključke o sebi koje je nekada davno kao dete nesvesno donelo.

Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut, coach

Individualan coaching za roditelje – eoscentar@gmail.com