Psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić istakla je veoma važne stvari koje svako dete treba da zna kako bi razvilo samopouzdanje i sigurnost u sebe. Ovaj tekst je objavljen u Blic ženi. Ako želite da pomognete deci da unutar sebe pronađu snagu za suočavanje sa životnim izazovima i da u punoj meri razviju svoj potencijal, usadite im 5 važnih poruka pozitivnog vaspitanja.
1. U redu je biti različit
Svako dete ima jedinstvene potrebe, vrline, mane, izazove, temperament i tip ličnosti — različiti su i načini na koje deca uče. Važno je uvažiti i razlike između dečaka i devojčica. Na primer, devojčicama često treba više pažnje, a dečacima više poverenja. Zato je važno osluškivati dete i prilagoditi komunikaciju njegovim specifičnim potrebama.
2. Greške su normalne
Svi ljudi greše — i to je normalno, prirodno i očekivano. Ako pogrešimo, to ne znači da nešto nije u redu sa nama. Važno je da ne reagujete kao da se to nikada ne sme desiti. Deca najbolje uče na primerima, pa pred njima otvoreno priznajte sopstvene greške — i tako im pružite podršku i model zdravog odnosa prema pogreškama.
3. Negativna osećanja treba pokazati
Bes, tuga, strah, bol, frustracija, razočaranje, zabrinutost, stid, ljubomora, nesigurnost — prirodna su i normalna osećanja. Učite decu da ispoljavaju negativna osećanja, iako mesto i vreme ispoljavanja nisu uvek najpogodniji.
Ono što roditelji potiskuju, deca otvoreno izražavaju — i tome pridodaju i sopstvena uzburkana osećanja. Cilj je naučiti decu da budu svesna svojih osećanja: saslušajte ih i pomozite im da ih razlikuju i imenuju. Učeći da se bave negativnim emocijama, deca najefikasnije razvijaju osećaj individualnosti, sigurnosti, kreativnosti i sposobnosti da isprave grešku.
4. Normalno je želeti više
Deca često dobijaju poruku da suviše žele, da su sebična i razmažena, da su nezahvalna jer žele mnogo. Pozitivno vaspitanje zastupa drugačiji stav: učimo decu kako da traže ono što zaista žele — uz poštovanje drugih.
Tako će biti slobodna da traže ono što žele bez stida, dok će roditelji naučiti kako da kažu „ne“ bez uznemirenosti i konflikta.
5. Treba da zna da kaže NE
Deci treba dozvoliti da kažu „ne“ — ali trebaju znati da roditelji imaju poslednju reč. Dopuštajući im da kažu „ne“, otvaraju im se vrata da izraze svoja osećanja, otkriju šta žele i dogovaraju se sa roditeljima oko toga.
To ne znači da će uvek biti po njihovom. Kada saslušate ono što dete želi, omogućavate mu da bude spremno za saradnju — a da ne mora da potiskuje svoju prirodu.
Postoji velika razlika između usklađivanja i poricanja: usklađivanje znači prepoznati želju deteta i podignuti je na nivo roditeljskih namera da je ostvari. Poricanje znači potiskivanje i potpuno potčinjavanje željama roditelja. Prilagođavanje volje je saradnja — a potčinjavanje volje je poslušnost.
Pričajte sa svojom decom, objasnite im najvažnije stvari, naučite ih i podržavajte u svemu što rade ispravno. Samo na taj način biće srećna, samopouzdana i sigurna — a vi ćete biti ponosni.
Vaše dete se bori sa samopouzdanjem?
Ponekad poruke koje dete prima u porodici, školi ili vršnjačkom okruženju duboko naruše unutrašnju sigurnost — i tada saveti nisu dovoljni.
U EOS Centru na Novom Beogradu radimo sa decom kojoj je potrebna stručna podrška u izgradnji zdravog samopouzdanja, kroz psihoterapiju dece i biofeedback terapiju.
📍 Bulevar Mihaila Pupina 10ž, Novi Beograd ✉ eoscentar@gmail.com
Ljubica Bogetić – psiholog, psihoterapeut, EOS Centar Beograd
Get Social